Python obnavljanje: grananje, petlje, funkcije i liste — informatika za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Pre crtanja u grafičkom prozoru, 7. razred počinje obnavljanjem programiranja iz 6. razreda, u istom jeziku. Na novim primerima se ponavljaju promenljive, celobrojno deljenje i ostatak, grananje, petlje, funkcije i liste, a uvode se torke, koje će kasnije čuvati koordinate tačaka i boje.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo čitaš kratke Python programe i određuješ šta ispisuju, pratiš petlju prolaz po prolaz, dopunjuješ red koji nedostaje i nalaziš grešku, na primer pogrešno uvučen red ili uslov koji propušta jedan prolaz manje. Programe pišeš i pokrećeš na času; kviz vežba da ih čitaš i predviđaš rezultat.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj Python obnavljanje →

Zašto obnavljati Python na Spremku

Ovde se lako pomešaju / i //, = i ==, < i <=, lista i torka, if i elif, parametar i argument, red u telu petlje i red posle nje. U kvizu čitaš kratke Python programe sa bodovima, cenama, ocenama i koordinatama, pratiš vrednost promenljive kroz prolaze petlje, dopunjuješ uslov i nalaziš grešku. Primeri su u Pythonu, koji koristi većina škola. Kviz prati gradivo informatike za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Promenljive, // i %, grananje

Promenljiva pamti vrednost, a dodela x = 5 je nešto drugo od poređenja x == 5. Operator // daje celobrojni količnik, a % ostatak: 47 // 20 je 2, a 47 % 20 je 7. Tako se računa koliko mini-buseva treba za 47 učenika, proverava parnost (ostatak pri deljenju sa 2 je 0) i izdvaja poslednja cifra broja (n % 10). Za zamenu dve vrednosti potrebna je pomoćna promenljiva. Grananje if–elif–else proverava uslove redom i izvrši samo prvu granu čiji je uslov tačan; ako nijedan nije tačan, izvrši se else. Red koji počinje blok (if, for, while, def, else) završava se dvotačkom, a posle else se ne piše uslov. Logički operatori and i or spajaju uslove, npr. deljiv sa 3 i neparan.

Petlje i funkcije

Petlja for ponavlja telo zadati broj puta ili prolazi kroz elemente liste. range(5) daje brojeve od 0 do 4, range(1, 13) od 1 do 12, a range(2, 7, 2) brojeve 2, 4 i 6: gornja granica se nikad ne uključuje. Petlja while ponavlja dok je uslov tačan; ako je netačan već na početku, telo se ne izvrši nijednom. Uvučeni redovi pripadaju telu petlje i ponavljaju se u svakom prolazu, a red bez uvlačenja izvršava se jednom, posle petlje. Funkcija se definiše naredbom def, sa parametrima, i poziva sa po jednim argumentom za svaki parametar; premalo argumenata izaziva grešku. Naredba return vraća rezultat i odmah završava funkciju. Ono što se ponavlja na više mesta piše se jednom, kao funkcija.

Liste, torke, rečnik i skup

Lista se piše u uglastim zagradama, a indeksi počinju od 0: u listi [4, 7, 2] element a[0] je 4, a a[-1] poslednji. Za listu od tri elementa a[3] ne postoji i izaziva grešku. Funkcije len, sum, min i max daju broj, zbir, najmanji i najveći element, a append dodaje element na kraj. Torka se piše u običnim zagradama, npr. (3, 5), i posle pravljenja ne može da se menja. Zato je pogodna za stalne podatke: koordinate tačke ili boju zapisanu kao (r, g, b). Torka se indeksira kao lista, funkcija može da je vrati, a red x, y = tacka raspakuje je u dve promenljive. Rečnik čuva parove ključ–vrednost, npr. ime i ocenu, a skup pamti svaku vrednost samo jednom.

Ključni pojmovi

Operatori // i %

Celobrojni količnik i ostatak pri deljenju, npr. 23 // 5 je 4, a 23 % 5 je 3.

Grananje if–elif–else

Uslovi se proveravaju redom, a izvrši se samo prva grana čiji je uslov tačan.

Torka

Niz vrednosti u običnim zagradama koji se ne menja, npr. tačka (200, 150) ili boja (255, 0, 0).

Parametar i argument

Parametar je ime u definiciji funkcije, a argument vrednost koja mu se daje pri pozivu, npr. 7 u provera(7).

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Informatika i računarstvo za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Zašto se programira baš u Pythonu?

Program predmeta ne propisuje jezik za 6. i 7. razred, već kaže da se u 7. radi u istom jeziku kao u 6. Većina škola koristi Python, pa su i primeri na Spremku u Pythonu.

Koja je razlika između liste i torke?

Lista se piše u uglastim zagradama i može da se menja: elementi se dodaju sa append i zamenjuju. Torka se piše u običnim zagradama i posle pravljenja se ne menja, zato se koristi za koordinate tačke i RGB boju. Obe se indeksiraju od 0.

Da li moram da znam Python napamet za ovaj kviz?

Ne. Kviz proverava da li razumeš kratke programe: šta ispisuju, koji red nedostaje i gde je greška. Programi koriste samo naredbe iz gradiva 6. razreda, uz torke i pojam rečnika i skupa.

Pokreni kviz →