Grane poljoprivrede i proizvodnja na njivi
Ratarstvo gaji useve na njivama: pšenicu, kukuruz, suncokret i šećernu repu. Povrtarstvo gaji papriku, paradajz i kupus, voćarstvo jabuke, šljive i kruške, a vinogradarstvo vinovu lozu. Stočarstvo uzgaja domaće životinje i daje meso, mleko, jaja i vunu. Ratarstvo i stočarstvo zavise jedno od drugog: njive daju hranu za stoku, a stoka stajnjak za njive. Rano povrće gaji se u plasteniku, jer folija zadržava toplotu, a žito se čuva u silosu. Proizvodnja na njivi teče redom: obrada zemljišta (oranje i drljanje), setva, nega useva (uklanjanje korova, prihranjivanje i zaštita od bolesti i štetočina) i žetva. Za voće i grožđe kaže se berba. Plodored čuva plodnost zemljišta, a prinos je količina roda sa jedne površine.
Poljoprivredne mašine i organizacija rada
Traktor je pogonska mašina koja vuče i pokreće priključne mašine; one nemaju svoj motor. Plug ore i prevrće zemlju, a drljača i tanjirača usitnjavaju grudve i ravnaju zemlju za setvu. Sejalica seje seme u redove, na jednak razmak i dubinu, rasipač ravnomerno rasipa mineralno đubrivo, a prskalica raspršuje sredstva za zaštitu bilja. Kombajn ima sopstveni motor i u jednom prolazu žanje pšenicu i odvaja zrno od slame. Presa za bale sabija seno i slamu, muzilica služi za mužu, a malu baštu obrađuje motokultivator. Traktor ima krupna rebra na gumama, da ne proklizava u mekoj zemlji. Dobra organizacija znači da se poslovi planiraju i obave na vreme, jer zakasnela setva ili žetva smanjuje prinos. Poljoprivrednici se udružuju u zemljoradničke zadruge.
Navodnjavanje, prerada hrane i održivost
Navodnjavanjem se biljkama dovodi voda kada nema dovoljno kiše: kap po kap do korena, veštačkom kišom ili brazdama. Sistem kap po kap štedi vodu, a u bašti se zaliva rano ujutru ili uveče i kišnicom. Prehrambena industrija prerađuje sirovine: pšenica se melje u mlinu, od mleka se u mlekari prave sir, jogurt i kajmak, suncokret ide u uljaru, a šećerna repa u šećeranu. Pasterizacija uništava štetne mikroorganizme, a zimnica čuva hranu od kvarenja. Strnjika se ne pali, nego se slama koristi kao stelja ili zaore, a biljni ostaci i stajnjak idu na kompostište. Višak mineralnog đubriva zagađuje vode. Pri prskanju se nose rukavice, maska i zaštitno odelo, ne prska se po jakom vetru, a deca stoje daleko od traktora i priključaka.