Šta je ritam i gde ga ima
Ritam nastaje ponavljanjem linija, oblika, boja ili mrlja. Razmak između elemenata koji se ponavljaju zove se interval: mali intervali daju zbijen, gust niz, a veliki razdvajaju elemente. Ritam je princip komponovanja, a ne likovni element. Ima ga u prirodi (smena dana i noći i godišnjih doba, talasi, pruge zebre) i u okruženju koje gradi čovek (ograde, pločice, pešački prelaz, šare na tekstilu). Drvored i stubovi mosta su ritam u prostoru. Slojevi u preseku crnog luka i ćelije saća pokazuju ritam u strukturi, odnosno građi, a ispupčenja kore bora ritam u teksturi, na površini. Ritam postoji i u muzici, plesu i arhitekturi: muzički teče u vremenu, a vizuelni vidimo odjednom.
Pravilan, nepravilan, slobodan i spontani ritam
Kada se isti elementi ponavljaju u jednakim razmacima, ritam je pravilan, kao otisci istog pečata od krompira. Pravilan je i niz u kome se crveni krug i plavi kvadrat smenjuju uvek istim redom i na istom razmaku. Kada su elementi isti ili slični, ali su razmaci ili veličine nejednaki, ritam je nepravilan, kao stabla u šumi koja je izrasla sama. Slobodan ritam nastaje kada su linije, tačke i oblici raspoređeni po celom papiru, u svim pravcima, bez zadatog reda. Spontani ritam nastaje bez plana, na primer kada boja kaplje i razliva se u mrlje. Jedno delo može imati više ritmova, a ista fasada pravilne prozore na spratu i nepravilne izloge u prizemlju.
Red, dinamičnost i iluzija kretanja
Ponavljanjem boja, linija i oblika postiže se red ili dinamičnost (živost). Pravilan ritam najčešće deluje uredno i mirno, pa odgovara zidu čekaonice, ali bez ikakve promene može postati jednoličan. Kada se menjaju veličina, razmak i pravac elemenata, rad deluje živo, kao plakat za karneval. Oblici nanizani u istom pravcu vode pogled i stvaraju utisak kretanja, iako se slika ne pomera; kose crte nagnute na istu stranu dočaravaju kišu na vetru. Taj utisak je subjektivan, jer nastaje u doživljaju posmatrača. Gusto ponovljene crno-bele talasaste linije stvaraju optičku iluziju treperenja. Maurits Ešer je poznat po teselaciji, popločavanju površine oblicima koji se uklapaju bez praznina.