Šta je likovna kultura i ko stvara dela
Reč „likovno“ znači vizuelno, ono što opažamo čulom vida. Kultura je sve što je čovek stvorio, a likovna kultura se bavi vizuelnim stvaralaštvom i razumevanjem vizuelnih dela. Likovni jezik čine linija, boja, oblik, tekstura i valer, a ne reči, pa sliku mogu da razumeju i ljudi koji govore različitim jezicima. Umetnik godinama uči i vežba, najčešće i na akademiji likovnih umetnosti, a dela stvara u ateljeu. Delo često poruči naručilac, osoba ili ustanova koja ga plati. Učenik na času ne stvara umetničko delo u tradicionalnom smislu, nego svoj originalni likovni rad: sam osmisli sadržaj i način izražavanja, bez precrtavanja i šablona.
Slikarstvo: od platna do freske, mozaika i vitraža
Slikar stvara delo bojom na ravnoj površini. Štafelajna slika je pokretna: naslikana je na platnu zategnutom na podramnik ili na dasci, može da se prenese i okači, a ime je dobila po štafelaju, stalku na kome se slika. Slikarstvu pripadaju i dela koja su deo građevine. Freska je naslikana u malteru zida i traje koliko i zid. Mozaik je slika složena od kockica kamena, stakla ili keramike, a vitraž slika od obojenog stakla u prozoru. Oblast ne zavisi samo od materijala ni od mesta na kome je delo: mozaik je od kamena, a vitraž je ugrađen u prozor, ali oba pripadaju slikarstvu.
Vajarstvo i likovna grafika
Vajar oblikuje trodimenzionalna dela od kamena, drveta, gline ili bronze: kamen kleše, drvo rezbari, a bronzu liva u kalup napravljen po modelu, često od gline. Slobodna skulptura se obilazi sa svih strana, a reljef je vezan za podlogu i gleda se spreda; može biti plitki, kao lik na novčiću, ili visoki. I reljef i obojena drvena figura su vajarska dela, jer im je oblik izvajan. Grafičar izradi matricu, ploču od drveta, linoleuma, metala ili kamena, nanese na nju boju i otisne je na papir. Sa jedne matrice dobija se više otisaka, a svaki je original. Štampanje motiva na majicama i šoljama ne ubraja se u likovnu grafiku.