Forma i sadržaj, tema i motiv
Forma je izgled dela po kome odmah prepoznajemo njegovu vrstu: skulptura ima zapreminu i može da se obiđe, a slika je na ravnoj površini. Sadržaj je ono što delo prikazuje i ono što poručuje. Zato slika i skulptura iste devojčice sa mačkom imaju isti sadržaj, a različitu formu, dok dve mermerne skulpture iste veličine, konj i majka sa detetom, imaju sličnu formu, a različit sadržaj. I apstraktno delo ima sadržaj: osećanje ili ideju koju izražavaju boje, linije i oblici. Tema je zajednička zamisao, na primer jesen, a motivi su ono što je svaki umetnik izabrao da prikaže na tu temu: kestenje, grožđe ili lišće na vetru.
Portret, autoportret, pejzaž i mrtva priroda
Žanr se određuje po glavnom motivu. Portret prikazuje određenu osobu tako da se prepozna, a dobar portret otkriva i njen karakter i raspoloženje. Može biti naslikan, nacrtan, izvajan ili fotografisan; više osoba zajedno čini grupni portret. Na autoportretu umetnik prikazuje samog sebe, često gledajući se u ogledalo; Milena Pavlović Barili naslikala je mnogo autoportreta. Pejzaž prikazuje predeo, u prirodi ili u gradu; Sava Šumanović je slikao Šid i okolinu u različitim godišnjim dobima. Mrtva priroda prikazuje nepokretne predmete koje je umetnik sam rasporedio: voće, posuđe, cveće u vazi. Ista jabuka u voćnjaku pripada pejzažu, a na stolu mrtvoj prirodi.
Figura, figurina, bista, torzo i akt
I u vajarstvu dela imaju nazive prema onome što prikazuju. Figura je skulptura celog tela, često u prirodnoj veličini, a figurina je mala figura koja staje na policu ili u ruku. Bista prikazuje glavu, vrat i ramena određene osobe, pa je portret u vajarstvu: najvažnije je da se osoba prepozna po crtama lica. Torzo je skulptura koja namerno prikazuje samo trup, bez glave, ruku i nogu; to nije oštećena skulptura. Akt je prikaz neodevenog ljudskog tela u slikarstvu, crtežu ili vajarstvu, česta tema jer umetnike zanima oblik tela. Jedno delo može imati dva naziva: velika skulptura celog neodevenog tela je i figura i akt.