Vrste animacije
Animacija, od latinske reči za „oživeti“, stvara iluziju kretanja nizom slika koje se brzo smenjuju; od slike do slike menja se samo deo koji se kreće. U crtanoj animaciji svaka faza pokreta crta se posebno, a lik se često crta na prozirnoj foliji, dok se pozadina slika jednom. Kod stop-motion animacije stvarni predmet se malo pomeri i snimi, pa ponovo: tako nastaju lutka animacija (lutke sa kosturom i pokretnim zglobovima), plastelin animacija i kolaž animacija od izrezanih ravnih oblika, koja se snima odozgo. U kompjuterskoj 3D animaciji lik je model u programu za animaciju. Montaža spaja snimljene kadrove u celinu.
Od ideje do filma: scenario, stori bord, animatik
Animacija se planira unapred, jer na njoj radi tim. Sinopsis je kratak sadržaj priče, a scenario priča u pisanom obliku, sa radnjom i rečima likova. Stori bord je niz skica poređanih redom koje, kadar po kadar, pokazuju šta će se videti, uz beleške o kretanju, kameri i zvuku. Stori bord nije strip: strip je celovito delo za čitaoce, a stori bord radni plan tima. Animatik je stori bord složen u video, sa trajanjem kadrova i probnim zvukom; na njemu se proverava ritam priče pre skupog animiranja. Knjiga snimanja je pisani plan po kadrovima. Dizajn karaktera osmišljava izgled i osobine lika, sa crtežima spreda, iz profila i otpozadi.
Scena i prezentacija
Scenografija je likovno oblikovanje prostora pozornice, a osmišljava je scenograf; kostim je odeća lika, delo kostimografa, i govori o liku i vremenu radnje. Scensko svetlo stvara atmosferu i usmerava pažnju: tamni valeri i hladne boje obično deluju tajanstveno. Multimedijalno pozorište spaja pokret, zvuk, video i svetlo, u interaktivnom publika menja tok predstave, a performans je umetnički čin koji umetnik izvodi uživo, često sopstvenim telom, bilo gde. Marioneta se pokreće koncima odozgo. U prezentaciji se iz teksta izdvaja najviše oko deset teza, na ne više od oko sedam slajdova. Slova i podloga moraju se jasno razlikovati po svetlini, a slike moraju biti povezane sa temom.