Računarska grafika: piksel, rezolucija, raster i vektor, RGB i CMYK — informatika za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Fotografija sa ekskurzije, logo školskog kluba i plakat za štampu prave se i čuvaju na različite načine. U 7. razredu informatika objašnjava od čega se sastoji digitalna slika, zašto se fotografija mutno uvećava, a logo ne, kako ekran i štampač prave boje i zašto se ista slika čuva kao jpg, png ili svg.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš slike na rasterske i vektorske, prepoznaješ boje po RGB trojkama, biraš format i zapis boja za namenu i računaš koliko piksela treba za oštar otisak. Sliku obrađuješ na času; kviz vežba pojmove i račun koji stoje iza toga.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj piksele, RGB i formate →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati računarsku grafiku na Spremku

Ovde se lako pomešaju raster i vektor, RGB i CMYK, kompresija sa gubitkom i bez gubitka, jpg i png, rezolucija za štampu i za veb. U kvizu razvrstavaš slike, čitaš boje iz RGB trojki, biraš format za fotografiju, logo ili snimak ekrana i računaš širinu otiska, broj piksela i veličinu nekompresovane slike. Kviz prati gradivo informatike za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Piksel, rezolucija, rasterska i vektorska slika

Rasterska slika (bitmapa) je mreža piksela, sitnih kvadratića od kojih svaki ima jednu boju, zapisanu brojevima. Rezolucija se zapisuje kao širina × visina u pikselima: slika 800 × 600 ima 480 000 piksela. Što više piksela, to više memorije, a upola manja širina i visina daju četiri puta manje piksela. Pri štampi je važno koliko piksela dolazi na centimetar: slika od 600 piksela oštra je široka 5 cm, a mutna na 50 cm. Zato slika za štampu ima više piksela nego slika za veb. Vektorska slika pamti oblike: tačke, linije, krive i boje. Uvećava se bez gubitka oštrine, pa se tako prave logotipi i znakovi. Fotografije, skenovi i snimci ekrana su rasterski, a vektorski crtež sačuvan kao png postaje rasterski.

RGB za ekran, CMYK za štampu

Ekran pravi boje mešanjem crvene, zelene i plave svetlosti, pa se za ekran, projektor i internet koristi RGB. Svaka komponenta ima vrednost od 0 do 255, tj. 256 vrednosti: 0 znači da je ta svetlost isključena, 255 da je najjača. Crna je (0, 0, 0), bela (255, 255, 255), crvena (255, 0, 0), a crvena i zelena zajedno daju žutu (255, 255, 0). Kada su sve tri komponente jednake, dobija se siva, a manji brojevi daju tamniju nijansu. RGB je aditivan: više svetlosti, svetlija boja. Štampač nanosi mastila cijan, magentu, žutu i crnu, pa se slika za štampu priprema u CMYK. Mastilo upija svetlost (suptraktivno), bela je sam papir bez mastila, a neke jarke boje sa ekrana na papiru izgledaju manje žive.

Kompresija i formati datoteka

Kompresija smanjuje veličinu datoteke, pa se slika brže šalje i učitava. Kompresija bez gubitka čuva svaki piksel tačno, a kompresija sa gubitkom trajno odbacuje sitne detalje i daje manju datoteku. I smanjivanje dimenzija je vrsta kompresije, a izgubljeni detalji se ne vraćaju. Format jpg koristi kompresiju sa gubitkom i dobar je za fotografije; svako novo čuvanje u jpg ponovo kvari kvalitet. Format png je bez gubitka, čuva providnost i oštar tekst na snimku ekrana. Format gif ima najviše 256 boja, pa kvari prelive na fotografiji. Format bmp obično nije kompresovan i zato je velik. Format svg čuva vektorsku sliku. Velike površine iste boje sažimaju se mnogo bolje od fotografije pune nijansi.

Ključni pojmovi

Piksel

Najmanji kvadratić rasterske slike koji ima samo jednu boju, zapisanu brojevima.

Vektorska slika

Slika zapisana kao skup oblika i njihovih boja, koja se uvećava bez gubitka oštrine.

RGB trojka

Tri broja od 0 do 255 koji kazuju jačinu crvene, zelene i plave svetlosti, npr. (255, 255, 0) za žutu.

Kompresija sa gubitkom

Smanjivanje datoteke trajnim odbacivanjem sitnih detalja, kao kod formata jpg.

Najčešće greške

• Slika za štampu se priprema u RGB, kao za ekran. → Za štampu se boje pripremaju u CMYK, a RGB je za ekran i internet.
• Vektorska datoteka je uvek manja od rasterske. → Mala je samo dok je crtež jednostavan; crtež sa mnogo sitnih oblika može da bude veoma velik.
• RGB komponenta ima 255 različitih vrednosti. → Vrednosti idu od 0 do 255, pa ih ima 256.
• png je kompresija sa gubitkom kao jpg. → png čuva svaki piksel tačno; sa gubitkom je jpg.
• Upola manja širina i visina daju upola manje piksela. → Daju četiri puta manje piksela, jer se smanjuju obe dimenzije.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Informatika i računarstvo za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između rasterske i vektorske slike?

Rasterska slika je mreža piksela i pri uvećanju gubi oštrinu; tako nastaju fotografije i skenovi. Vektorska slika pamti oblike i njihove boje, pa se uvećava bez gubitka; zato se tako prave logotipi, ikone i znakovi.

Zašto RGB za ekran, a CMYK za štampu?

Ekran svetli i boje dobija sabiranjem crvene, zelene i plave svetlosti. Štampač nanosi mastila cijan, magentu, žutu i crnu, koja upijaju deo svetlosti. Zato se slika za papir priprema u CMYK, a za ekran i internet u RGB.

Koliko piksela treba slici za otisak širok 10 cm?

Zavisi od toga koliko piksela po centimetru traži oštar otisak. Ako je to 120 piksela po centimetru, slika mora da ima najmanje 10 · 120 = 1200 piksela po širini.

Pokreni kviz →