Kulturna baština: značaj, zaštita i promocija — likovna kultura za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Kulturnu baštinu nazivamo i kulturnim nasleđem, jer smo je dobili od predaka i čuvamo je za one koji dolaze posle nas. To nisu samo manastiri i tvrđave, nego i slike u muzeju, stare knjige, običaji, pesme i zanati. U 8. razredu uči se koje vrste baštine postoje, zašto je važna, šta je preti i kako se štiti i predstavlja javnosti.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš pokretna, nepokretna i nematerijalna dobra, razlikuješ konzervaciju, restauraciju i rekonstrukciju, uzroke oštećenja povezuješ sa merama zaštite i odvajaš zaštitu od promocije. Kviz je samo tekst i ne traži godine ni datume.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj kulturnu baštinu →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati kulturnu baštinu na Spremku

Ovde se pomešaju pokretno i nepokretno, materijalno i nematerijalno, konzervacija, restauracija i rekonstrukcija, zaštita i promocija. U kvizu svaki primer razvrstavaš po vrsti baštine, za svaku opasnost biraš meru zaštite, poslove povezuješ sa kustosom, arheologom, arhivistom i konzervatorom-restauratorom i prepoznaješ koju ulogu u zaštiti imaju 3D skeniranje, 3D štampa i digitalizacija. Kviz prati gradivo likovne kulture za 8. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Šta je kulturna baština i zašto je važna

Materijalna baština su građevine i predmeti, a nematerijalna znanja i običaji koje ljudi prenose: pesme, igre, zanati, veština tkanja. Nematerijalna baština nestaje ako je ljudi prestanu da prenose mlađima, a snimci i zapisi pomažu da se sačuva. Pokretna kulturna dobra mogu da se premeste, kao slika, stara knjiga ili povelja. Nepokretna su vezana za mesto, kao manastir, tvrđava ili arheološko nalazište. Kada se štiti ceo deo naselja sa ulicama i zgradama, to je prostorna kulturno-istorijska celina. Artefakt je predmet ljudske izrade pronađen pri istraživanju, a legat zbirka koju je pojedinac poklonio da se čuva kao celina. Baština je važna za kulturni identitet, lični razvoj i razvoj turizma.

Unesko i svetska baština

Unesko vodi Listu svetske baštine, na kojoj su kulturna dobra, kao piramide u Egiptu, Akropolj sa Partenonom ili Kineski zid, i prirodna dobra, kao Veliki koralni greben. Neka dobra su upisana i kao kulturna i kao prirodna: Maču Pikču je vredan i kao grad Inka i kao izuzetan planinski predeo. Upis ne menja vlasnika: država u kojoj se dobro nalazi ostaje odgovorna za njegovu zaštitu, a Unesko prati stanje i podstiče pomoć. Na Listu svetske baštine u opasnosti upisuju se dobra kojima ozbiljno prete rat, prirodne nepogode, propadanje ili neplanska gradnja. Takvo dobro i dalje ostaje svetska baština, a kada se stanje popravi, može biti skinuto sa te liste.

Zaštita i promocija: od konzervacije do 3D štampe

Baštinu ugrožavaju prirodni uzroci, kao zemljotres, poplava, mraz i vlaga, i ljudi: rat, krađa, grafiti, zagađen vazduh i gaženje posetilaca. Konzervacija zaustavlja propadanje i čuva postojeće stanje, restauracija vraća izgled oštećenom delu uz poštovanje sačuvanih originalnih delova, a rekonstrukcija ponovo gradi nestali deo po pouzdanim podacima. Stanje se pre radova fotografiše i opisuje. Program kao primer obnove bez modernih dodataka navodi tvrđavu Golubac i manastir Manasiju; pri obnovi Golupca put je izmešten iz tvrđave u tunel. 3D skeniranje beleži tačan oblik spomenika, a 3D štampa pravi kopije za izložbe i za dodir. Promocija, kao virtuelni obilasci, noć muzeja i kulturni turizam, približava baštinu ljudima.

Ključni pojmovi

Nematerijalna baština

Znanja, veštine i običaji koje ljudi prenose, kao pesme, igre i stari zanati.

Konzervacija

Postupak kojim se zaustavlja propadanje dela i čuva njegovo postojeće stanje, bez vraćanja izgubljenog izgleda.

Restauracija

Vraćanje izgleda oštećenom delu, što bližeg prvobitnom, uz poštovanje sačuvanih originalnih delova.

Svetska baština

Kulturna i prirodna dobra izuzetne vrednosti upisana na Uneskovu listu, za čiju zaštitu odgovara država u kojoj se nalaze.

Najčešće greške

• Konzervacija i restauracija su isto. → Konzervacija zaustavlja propadanje, a restauracija vraća izgled oštećenom delu.
• Kada je spomenik upisan na Uneskovu listu, o njemu se stara Unesko. → Za zaštitu i dalje odgovara država u kojoj se spomenik nalazi.
• Dobro upisano na Listu svetske baštine u opasnosti prestaje da bude svetska baština. → Ono ostaje svetska baština, a lista upozorava svet i podstiče pomoć.
• Nematerijalna baština su stare građevine. → Nematerijalna baština su znanja i običaji koje ljudi prenose, a građevine su materijalna baština.
• Restaurator sme da doda ukrase kojih nikad nije bilo, da delo bude lepše. → Dobra restauracija čuva original i ne izmišlja nove delove.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Likovna kultura za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između konzervacije, restauracije i rekonstrukcije?

Konzervacija zaustavlja propadanje, na primer učvršćuje boju koja se ljušti sa ikone. Restauracija vraća izgled oštećenom delu, a dopune se izbliza razlikuju od originala. Rekonstrukcija ponovo gradi nestali deo, kao srušenu kulu po starim crtežima i opisima.

Kako 3D tehnologija pomaže zaštiti baštine?

3D skener beleži tačan oblik predmeta ili građevine kao digitalni model, koji pomaže obnovi ako spomenik strada. Od modela 3D štampa pravi kopije za izložbe i za dodir, korisne slepim i slabovidim posetiocima, dok original ostaje zaštićen.

Pokreni kviz →