Tehničko crtanje u građevinarstvu — 6. razred

Gradivo za 6. razred

Pre nego što se kuća sagradi, ona se nacrta. U ovoj lekciji tehnike i tehnologije za 6. razred uči se kakav je građevinski crtež, po čemu se razlikuju osnova, vertikalni presek, izgled i situacija, zašto se zgrade crtaju u razmeri 1 : 50 ili 1 : 100, šta sadrži projekat i kako računar pomaže pri crtanju i uređenju stana.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš lekciju, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo za opis biraš o kom crtežu je reč, razvrstavaš prostorne i ortogonalne prikaze, biraš razmeru za plan naselja, kuću i detalj i računaš dužine i površine iz razmere. Kviz je samo tekstualan: crteže ne čitaš sa slike, a osnovu stana i maketu crtaš i praviš na času.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj građevinski crtež →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati ovu lekciju na Spremku

Ovde se najčešće mešaju osnova i vertikalni presek, izgled i situacija i smer u kome se razmera računa. U kvizu za svaki opis biraš pravi crtež, razvrstavaš prikaze na prostorne i ortogonalne, ređaš korake od zamisli do korišćenja objekta i računaš dužine, razmere i površine sobe, uz račun korak po korak u objašnjenju. Kviz prati gradivo 6. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Prikazi objekta: od skice do makete

Građevinski crtež prikazuje kuću ili zgradu sa rasporedom i merama potrebnim za gradnju; po njemu izvođači znaju šta, gde i u kojim merama da grade. Skica brzo beleži ideju slobodnom rukom. Perspektivni crtež pokazuje zgradu kako je vidi oko, pa su udaljeni delovi manji, a paralelne ivice se prividno sustižu u jednoj tački. Zato se po perspektivi ne gradi, nego po ortogonalnim crtežima: osnovi, preseku i izgledu. Izgled, ili fasada, prikazuje jednu spoljašnju stranu zgrade, a situacija pokazuje položaj kuće na placu prema granicama, ulici i susedima. Maketa je umanjen prostorni model od kartona, drveta ili plastike. Vrata, prozori, stepenice i nameštaj crtaju se dogovorenim simbolima, da svi crtež razumeju isto.

Osnova, vertikalni presek i razmera

Osnova je horizontalni presek objekta gledan odozgo. Vodoravna ravan zamišljeno preseca zidove u visini vrata i prozora, pa se u osnovi vide raspored prostorija, debljina zidova, vrata i prozori, odnosno dužina i širina prostorija. Za svaku etažu crta se posebna osnova. Vertikalni presek nastaje presecanjem uspravnom ravni i pokazuje visine: spratove, međuspratne konstrukcije i oblik krova, a često se postavlja kroz stepenište. Zgrade su mnogo veće od papira, pa se crtaju umanjeno, najčešće 1 : 50 ili 1 : 100. U razmeri 1 : 100 jedan centimetar na crtežu je jedan metar u stvarnosti, a crtež u 1 : 50 je dva puta veći. Plan naselja crta se u 1 : 1000, a detalj u 1 : 10. Tačnu meru majstor čita iz kote, a ne merenjem crteža.

Projekat, crtanje računarom i prezentacija

Projekat sadrži crteže, tehnički opis i proračune po kojima se gradi, a predmer i predračun pokazuju potrebne radove, materijal i procenjenu cenu. Tok je uvek isti: planiranje, projektovanje, izvođenje radova, pa korišćenje i održavanje. Kada učenik pre izrade makete nacrta osnovu i izgled i napiše spisak materijala, to je tehnička dokumentacija. Računarske aplikacije za uređenje stana imaju biblioteku gotovog nameštaja, vrata i prozora i 3D prikaz u kome se stan razgleda iz raznih uglova, a provera ima smisla samo uz stvarne mere. Crtež na računaru lako se deli sa drugim stručnjacima. Digitalna prezentacija je niz slajdova: na naslovnom su tema i autor, tekst je u kratkim tezama i krupnim slovima, uz slike i navedene izvore.

Ključni pojmovi

Osnova

Horizontalni presek objekta gledan odozgo, u kome se vide raspored prostorija, zidovi, vrata i prozori.

Vertikalni presek

Prikaz objekta zamišljeno presečenog uspravnom ravni, u kome se vide visine spratova i oblik krova.

Situacija

Crtež placa odozgo koji pokazuje gde objekat stoji u odnosu na granice placa, ulicu i susedne objekte.

Razmera 1 : 100

Umanjenje u kome je svaka dužina sto puta manja, pa 1 cm na crtežu predstavlja 1 m u stvarnosti.

Najčešće greške

• U osnovi se vidi i visina prostorija. → Osnova je pogled odozgo i pokazuje dužinu i širinu; visine se vide u vertikalnom preseku.
• Razmera 1 : 100 znači da je crtež sto puta veći. → To je umanjenje: crtež je sto puta manji od objekta.
• Crtež u razmeri 1 : 100 je veći od crteža u 1 : 50. → Veći je crtež u 1 : 50, i to dva puta.
• Po perspektivnom crtežu može tačno da se gradi. → U perspektivi su udaljeni delovi skraćeni, pa se gradi po osnovama, presecima i izgledima.
• Mera zida se dobija merenjem crteža lenjirom. → Najsigurnije je pročitati kotu upisanu uz zid.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Tehnika i tehnologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između osnove i vertikalnog preseka?

Osnova nastaje kada se objekat zamišljeno preseče vodoravnom ravni i pogleda odozgo, pa pokazuje raspored prostorija, vrata i prozore. Vertikalni presek nastaje presecanjem uspravnom ravni i pokazuje visine spratova, međuspratne konstrukcije i krov.

Kako se računa dužina u razmeri 1 : 50?

Stvarna dužina se pretvori u centimetre i podeli sa 50. Soba duga 4 m ima 400 cm, pa je na crtežu duga 400 : 50 = 8 cm. Obrnuto, 8 cm na crtežu je 8 · 50 = 400 cm, odnosno 4 m.

Zašto se zgrade crtaju u razmeri 1 : 50 ili 1 : 100?

Kuća ili zgrada ne može da stane na list papira u prirodnoj veličini, pa se crta umanjeno, a stvarne mere se upisuju kotama. Sitni detalji, kao spoj prozora i zida, crtaju se posebno, u krupnijoj razmeri 1 : 10.

Pokreni kviz →