Bakterijske bolesti i putevi prenošenja
Tuberkulozu izaziva bakterija koja se najčešće naseli u plućima, a prenosi se kapljicama pri kašljanju. Bakterija tetanusa živi u zemljištu i prašini i ulazi kroz ranu, naročito duboku i zaprljanu zemljom; ne prenosi se sa čoveka na čoveka, a od tetanusa štiti vakcinacija. Salmoneloza je trovanje hranom, najčešće nedovoljno pečenom živinom i jajima, sa prolivom, povraćanjem i temperaturom. Lajmsku bolest izaziva bakterija, a prenosi je krpelj; u prošlosti su buve prenosile kugu sa pacova na ljude. Uzročnik izaziva bolest, a prenosilac ga samo nosi. Prenošenje je direktno, dodirom sa obolelom osobom, ili indirektno, preko vode, hrane, predmeta i životinja. Grip, prehlada i male boginje su virusne bolesti.
Kako se štitimo
Zdrava koža je prepreka za bakterije, pa je i mala ogrebotina mogući ulaz; rana koja posle dva dana postaje crvena, otečena, topla i sve bolnija treba da vidi lekar. Ruke se peru sapunom posle toaleta i pre pripremanja hrane i jela. Piletina se peče dok ne bude pečena i u sredini, sirovo meso i salata ne seku se na istoj neopranoj dasci, a ostaci jela odmah idu u frižider, jer hladnoća usporava razmnožavanje bakterija. Svako ima svoj peškir, češalj i čašu, a kija se u maramicu ili lakat. U šumi štiti duga odeća i pregled kože i kose posle povratka; crvenilo koje se širi oko mesta gde je bio krpelj razlog je za odlazak lekaru. Uklanjanje ustajale vode smanjuje broj komaraca.
Antibiotici, rezistencija i naučnici
Antibiotik je lek koji ubija bakterije ili zaustavlja njihovo razmnožavanje; na viruse ne deluje, pa ne pomaže kod gripa ni prehlade. Uzima se samo kada ga propiše lekar, pije se do kraja propisane terapije i ne daje se drugoj osobi. Ako se terapija prekine čim simptomi prođu, prežive najotpornije bakterije i razmnože se. Rezistencija je otpornost bakterija na antibiotik; otporne postaju bakterije, a ne telo čoveka. Aleksandar Fleming je primetio da oko plesni nema bakterija i tako otkrio penicilin. Luj Paster je pokazao da mikroorganizmi dospevaju iz okoline, Robert Koh je otkrio bakteriju tuberkuloze, Edvard Džener napravio prvu vakcinu, a Ignac Semelvajs uveo pranje ruku lekara.