Postanak života i drvo života — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Delfin liči na ajkulu, a ipak je bliži srodnik psu; pečurka ne hoda, a ipak je srodnija čoveku nego hrastu. U 6. razredu uči se kako je život nastao i kojim redom su se pojavile ćelije bez jedra, ćelije sa jedrom i višećelijski organizmi, a zatim kako drvo života prikazuje srodnost svih živih bića i zašto sličan izgled ne znači blisko srodstvo.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo ređaš događaje iz istorije života, smeštaš organizme na granu bez jedra ili sa jedrom, za opisan nov organizam biraš gde mu je mesto na drvetu i za svaki par odlučuješ da li sličnost potiče od zajedničkog pretka ili od sličnog načina života. Kviz je samo tekst: drvo života opisano je rečima, bez crteža.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj postanak života →

Zašto vežbati postanak života na Spremku

U ovoj lekciji najviše zbunjuju redosled pojave organizama i razlika između srodnosti i sličnosti. U kvizu ređaš događaje pre i posle pojave ćelija sa jedrom, za svaki organizam biraš granu Bacteria ili Eukarya, smeštaš opisan nov organizam uz gljive, životinje, biljke ili bakterije, određuješ da li je vrganj bliži čoveku ili hrastu i razlikuješ šta važi za mitohondrije, a šta za hloroplaste. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Kako je počeo život

Zemlja je stara oko 4,5 milijardi godina, a život se pojavio kasnije, pre više od 3,5 milijardi godina, kada se mlada Zemlja ohladila i imala vodu. Prva živa bića nastala su u vodi i bila su jednoćelijska, sa ćelijama bez jedra, slična današnjim bakterijama. Uslovi na mladoj Zemlji bili su sasvim drugačiji od današnjih, na primer u vazduhu nije bilo mnogo kiseonika. Danas svaka ćelija nastaje od druge ćelije. To su pokazali stari ogledi: larve muva pojavile su se samo na mesu do kog su muve mogle da dođu, a prokuvana supa pokvarila se samo kada su u nju iz vazduha dospeli sićušni organizmi. Ti ogledi ne objašnjavaju kako su nastale prve ćelije.

Od ćelije bez jedra do višećelijskog tela

Ćelije sa jedrom nastale su od ćelija bez jedra, tokom veoma dugog vremena. Po današnjem znanju, jedna veća ćelija uvukla je u sebe bakterije koje su uz kiseonik oslobađale mnogo energije iz hrane, i one su postale mitohondrije. Kasnije su, samo na nekim granama, cijanobakterije (modrozelene bakterije) počele da žive u ćelijama i postale hloroplasti. Zato mitohondrije imaju biljke, gljive i životinje, a hloroplaste samo biljke i neke alge; i mitohondrije i hloroplasti imaju sopstvenu DNK. Višećelijski organizmi pojavili su se tek posle ćelija sa jedrom, i to više puta, na različitim granama: kod biljaka i višećelijskih algi, kod gljiva i kod životinja.

Drvo života: srodnost nije sličnost

Drvo života je model koji prikazuje poreklo i srodnost svih živih bića. Na korenu je zajednički predak, jednoćelijski organizam bez jedra, od kog su sva živa bića nasledila ćelije, membranu i DNK. Velike grane su organizmi bez jedra (Bacteria), sa bakterijama i cijanobakterijama, i organizmi sa jedrom (Eukarya), sa hlorelom, amebom, biljkama, gljivama i životinjama. Arheje (Archaea) su treća velika grupa, takođe bez jedra. Gljive su na drvetu bliže životinjama nego biljkama. Srodnost je zajedničko poreklo, a sličnost samo izgled: krila slepog miša i leptira nastala su zbog sličnog načina života. „Alge“ nisu jedna grupa srodnika, a virusi nisu na drvetu, jer nemaju ćelije.

Ključni pojmovi

Drvo života

Model koji prikazuje poreklo i srodnost svih živih bića od zajedničkog pretka.

Zajednički predak

Vrsta od koje potiču dve ili više današnjih vrsta; za sva živa bića to je jednoćelijski organizam bez jedra.

Srodnost

Povezanost vrsta poreklom od istog pretka, koju najpouzdanije pokazuje poređenje DNK.

Sličnost

Podudarnost u izgledu koja se javlja i kod nesrodnih vrsta zbog sličnog načina života, kao vretenasto telo pingvina i foke.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Kakva su bila prva živa bića na Zemlji?

Jednoćelijska, sa ćelijama bez jedra, slična današnjim bakterijama, i živela su u vodi. Ćelije sa jedrom, a zatim i višećelijski organizmi, pojavili su se mnogo kasnije.

Koja je razlika između srodnosti i sličnosti?

Srodnost je zajedničko poreklo od istog pretka, kao kod vrapca i sove, koji imaju perje. Sličnost je samo izgled i može nastati i kod nesrodnih vrsta koje žive na sličan način, kao krila slepog miša i leptira.

Da li kviz pita koliko carstava postoji?

Ne. Udžbenici živi svet dele na različite načine, pa kviz ne pita broj carstava ni domena. Pita se ono što je zajedničko: podela na organizme bez jedra i sa jedrom i srodnost grupa na drvetu života.

Pokreni kviz →