Nasledni materijal, varijabilnost i selekcija — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Svi psi, od čivave do nemačkog ovčara, potiču od vuka, a kupus, karfiol i brokoli od iste divlje biljke. Kako su nastale tako različite rase i sorte, i zašto se u prirodi vremenom menja izgled cele populacije? U 6. razredu uči se šta su DNK i geni, po čemu se telesne ćelije razlikuju od polnih, kako na osobine utiču i geni i sredina i kako deluju prirodna i veštačka selekcija.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razlikuješ telesne i polne ćelije i računaš količinu naslednog materijala u školskom modelu, odlučuješ da li osobinu određuju geni, sredina ili oba, razlikuješ promenu jedne jedinke od promene populacije i za svaki primer određuješ da li bira sredina ili čovek. Kviz je samo tekst: ogledi i modeli, kao onaj sa čačkalicama, opisani su rečima.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj gene i selekciju →

Zašto vežbati gene i selekciju na Spremku

U ovoj lekciji najviše zbunjuju količina naslednog materijala u polnim ćelijama, uloga sredine i razlika između promene jedne jedinke i promene populacije. U kvizu u školskom modelu računaš koliko DNK ima polna, a koliko oplođena ćelija, za svaki ogled biraš da li ispituje gene ili sredinu, predviđaš šta se kroz generacije dešava sa udelom belih zečeva ili otpornih pacova i za svaki primer određuješ da li bira sredina ili čovek. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

DNK, geni, telesne i polne ćelije

Nasledni materijal svih živih bića je DNK. Kod biljaka, gljiva i životinja smeštena je u jedru, a kod bakterija leži slobodno u citoplazmi. Gen je deo DNK sa uputstvom za neku osobinu; ako je DNK knjiga, gen je jedno uputstvo u njoj. Sve telesne ćelije jednog organizma nose iste gene, jer je pre deobe DNK udvostruči, pa svaka nova ćelija dobija potpun nasledni materijal. Deobom telesnih ćelija organizam raste i obnavlja se, a posekotina zarasta. Polne ćelije, jajna ćelija i spermatozoid, imaju upola manje naslednog materijala. Oplođenjem se količina vraća, pa dete dobija polovinu naslednog materijala od majke, a polovinu od oca. Zato se potomci istih roditelja razlikuju: svaki dobija drugačiju kombinaciju gena.

Geni i sredina, varijabilnost

Osobine zavise i od gena i od uslova sredine. Prase koje dobija više hrane postaje teže od brata iz istog legla, a hortenzije sa istim genima imaju plave ili ružičaste cvetove u zavisnosti od zemljišta. Stečene osobine se ne nasleđuju: mišići stečeni vežbanjem ili odsečen rep ne prenose se na potomke, jer ne menjaju gene u polnim ćelijama. Individualna varijabilnost je različitost jedinki unutar vrste: zebre se prepoznaju po prugama, ljudi po otiscima prstiju, a puževi iste vrste imaju kućice različitih boja. Kada se izmeri sto semena pasulja, najviše je srednjih, a vrlo kratkih i vrlo dugih je malo. Varijabilnost je važna, jer pri promeni uslova neke jedinke mogu imati povoljne osobine.

Prirodna i veštačka selekcija

Prirodna selekcija je proces u kome jedinke sa osobinama povoljnijim za datu sredinu češće preživljavaju i ostavljaju više potomaka. Ona deluje na razlike koje već postoje, pa se kroz više generacija menja udeo jedinki sa nekom osobinom u populaciji, a ne geni jedne jedinke. Na smeđoj livadi ptice lakše uočavaju zelene skakavce, pa zaštitno obojenih, smeđih, vremenom bude više. Čarls Darvin je ovim procesom objasnio kako se vrste menjaju. Kod veštačke selekcije bira čovek: od vuka su nastale rase pasa, od divljeg kukuruza sa sitnim klipom današnji kukuruz. Sorta je grupa gajenih biljaka jedne vrste, kao šljiva požegača, a rasa grupa domaćih životinja, kao svinja mangulica.

Ključni pojmovi

Gen

Deo DNK sa uputstvom za neku osobinu, koji potomci nasleđuju od roditelja.

Polna ćelija

Jajna ćelija ili spermatozoid, sa upola manje naslednog materijala od telesne ćelije.

Individualna varijabilnost

Različitost jedinki iste vrste po osobinama, kao šare zebre ili otisci prstiju.

Veštačka selekcija

Postupak u kome čovek za razmnožavanje bira jedinke sa željenim osobinama, pa nastaju sorte i rase.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između prirodne i veštačke selekcije?

Obe deluju na razlike koje već postoje među jedinkama. Kod prirodne selekcije „bira“ sredina: jedinke sa povoljnijim osobinama češće prežive i ostave potomke. Kod veštačke bira čovek, pa nastaju sorte gajenih biljaka i rase domaćih životinja.

Zašto polne ćelije imaju upola manje naslednog materijala?

Da bi se pri oplođenju, kada se spoje jajna ćelija i spermatozoid, dobila ćelija sa istom količinom naslednog materijala kakvu ima telesna ćelija roditelja. Tako dete dobija polovinu od majke i polovinu od oca.

Da li kviz za 6. razred traži ukrštanje i računanje kao kod Mendela?

Ne. U 6. razredu se uče DNK, geni, telesne i polne ćelije, varijabilnost i selekcija, bez ukrštanja. Jedini račun je količina naslednog materijala u školskom modelu, na primer da polna ćelija ima upola manje od telesne.

Pokreni kviz →