Abiotički i biotički faktori
Ekološki faktori su svi uticaji iz okoline koji deluju na život jedinke. Abiotički faktori potiču iz nežive prirode: svetlost, temperatura, voda i vlažnost, vazduh i vetar, zemljište ili podloga. Biotički faktori potiču od drugih živih bića: plena i hrane, grabljivaca, parazita, takmaca i oprašivača. Za pčele je livada sa cvetovima biotički faktor, a kiša i hladnoća abiotički. Svaka vrsta podnosi neki faktor samo u određenim granicama: limun napolju ne preživi naš mraz, a izvan granica jedinke slabe i mogu da uginu. Faktori deluju zajedno, pa i jedan nepovoljan, na primer suša, smanjuje rast iako su ostali povoljni. Južna strana brda dobija više sunca, pa je toplija i suvlja.
Adaptacije: kako se preživi zima
Adaptacija (prilagođenost) je nasledna osobina koja jedinkama olakšava život u njihovim uslovima; ne nastaje zato što je jedinki potrebna. Sivi puh i jež spavaju zimski san: telo im se ohladi, disanje i rad srca uspore, a troše salo nakupljeno u jesen. Bela roda i seoska lasta se sele u toplije krajeve, jer bi im zimi ponestalo hrane, a vrabac ostaje jer jede i semenke. Lisica i veverica ostaju aktivne uz gušće zimsko krzno, a veverica i uz sakrivene zalihe. Žabe, gušteri i zmije zimi miruju ukočeni, jer im telesna temperatura zavisi od okoline. Listopadno drveće odbacuje lišće, jer koren iz smrznutog tla teško upija vodu, visibaba prezimi kao lukovica, a jednogodišnje biljke kao seme.
Životne forme i ogled sa pšenicom
Životnu formu čine organizmi, i nesrodni, koji zbog života u sličnim uslovima imaju slične prilagođenosti. Vidra, divlja patka i šaran su plivači, krtica i rovac kopači, a lasta, slepi miš i leptir letači; ista životna forma ne znači srodstvo. Kod biljaka su životne forme drvo, sa jednim glavnim drvenastim stablom, žbun, sa više drvenastih stabala od osnove, i zeljasta biljka, sa mekim zelenim stablom. U ogledu sa pšenicom menja se samo jedan faktor: podloga, voda ili svetlost. Bez vode zrna ne klijaju. U mraku i u pesku proklija skoro isto toliko zrna kao na svetlu i u crnici, ali su klijanci u mraku bledožuti i izduženi, a u plodnoj crnici rastu više nego u pesku.