Gljive i razmnožavanje biljaka i gljiva — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Pečurka koju gljivar ubere samo je mali deo gljive; ostatak, mreža tankih niti, ostaje u zemlji i sledeće jeseni stvara nove pečurke. U 6. razredu uči se kako su građene gljive, kako dolaze do hrane, kako se razmnožavaju sporama i pupljenjem i kako se biljke, osim semenom, razmnožavaju i delovima tela.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš pojmove na one koji pripadaju gljivama i biljkama, određuješ da li je gljiva razlagač ili parazit, prepoznaješ način na koji nastaje novi organizam i tumačiš oglede sa kvascem, plesni na hlebu i klijanjem pasulja. Kviz je samo tekst: ogledi se izvode na času, a u kvizu se pitaju kroz cilj i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj gljive i razmnožavanje →

Zašto vežbati gljive i razmnožavanje na Spremku

U ovoj lekciji se najčešće pomešaju gljive i biljke, spora i seme i rast i razmnožavanje. U kvizu za svaku gljivu određuješ da li je razlagač ili parazit, za svaki deo biljke da li je stablo ili koren, prepoznaješ da li novi organizam nastaje pupljenjem, sporom, semenom ili delom biljke i u ogledima sa hlebom, kvascem i pasuljem biraš koji zaključak je opravdan, a koji ogled ne dokazuje. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Građa i ishrana gljiva

Telo gljive grade tanke končaste niti, hife. Splet hifa u podlozi je micelijum, glavni deo tela gljive, a pečurka sa šeširom i drškom je plodno telo, u kom nastaju spore. Gljive nemaju hlorofil i ne vrše fotosintezu, pa hranu upijaju iz podloge; zato šampinjoni rastu i u mračnom podrumu. Ćelije gljiva imaju jedro, mitohondrije i ćelijski zid kao biljne, ali nemaju hloroplaste, pa gljive nisu biljke. Mnoge gljive su razlagači: razgrađuju opalo lišće i trulo drvo, pa se mineralne materije vraćaju u zemljište. Neke su paraziti, kao gar na kukuruzu, koji uzima hranu iz živih biljaka. Kvasac je jednoćelijska gljiva, a plesni su višećelijske.

Kvasac, plesni i bezbednost

Kvasac se razmnožava pupljenjem, a pri vrenju razlaže šećer bez kiseonika i oslobađa ugljen-dioksid; zato testo naraste, a u hlebu ostaju rupice. Za vrenje su mu potrebni šećer, voda i umerena toplota, a visoka temperatura u rerni uništava njegove ćelije. Plesni izrastaju iz sitnih spora koje nosi vazduh; za rast im je potrebna vlaga, a hladnoća njihov rast usporava ili zaustavlja, ali spore pouzdano ne uništava. Neke plesni u hrani stvaraju otrovne materije, pa se ubuđala hrana ne jede. Nepoznate gljive se ne beru i ne jedu: samoniklu gljivu može da proceni samo stručnjak, jer nijedan „znak“, ni to što su je puževi izgrizli, ne pokazuje da je jestiva.

Spora, seme i vegetativno razmnožavanje

Spora je obično jedna sitna ćelija, bez klice i bez veće zalihe hrane, dok seme ima klicu, zalihu hrane i semenjaču i razvija se u plodniku cveta. Suvo seme najpre upija vodu i bubri, a za klijanje mu trebaju i toplota i vazduh, jer ćelije klijanca dišu. Dok ne izbije na svetlost, klijanac živi od hrane iz semena. Vegetativno razmnožavanje je bespolno: nova biljka nastaje od dela biljke, bez semena i oplođenja. Primeri su pelcer vrbe, krtola krompira, lukovica i čen belog luka, vreža jagode, podzemna stabla pirevine i list afričke ljubičice. Krtola je deo stabla, jer ima okca, a to su pupoljci. Potomci imaju iste gene kao roditeljska biljka.

Ključni pojmovi

Micelijum

Splet hifa u podlozi koji je glavni deo tela gljive i iz kog izrasta plodno telo.

Spora

Obično jedna sitna ćelija kojom se gljiva razmnožava; iz nje na vlažnoj podlozi izrastaju hife.

Pupljenje

Način razmnožavanja kvasca: na ćeliji izraste manja ćelija koja se kasnije odvoji.

Vegetativno razmnožavanje

Nastanak nove biljke od dela roditeljske biljke, kao od pelcera, krtole ili lukovice, bez semena.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Zašto gljive nisu biljke?

Ćelije gljiva nemaju hloroplaste ni hlorofil, pa gljive ne stvaraju hranu fotosintezom, nego je upijaju iz podloge. Telo im grade hife, a razmnožavaju se sporama, a ne semenom.

Kako se biljke razmnožavaju bez semena?

Vegetativno, delom biljke: pelcerom, krtolom, lukovicom, vrežom, podzemnim stablom ili listom. Nova biljka nastaje bez oplođenja i ima iste gene kao roditeljska biljka.

Da li kviz uči kako se prepoznaju otrovne gljive?

Ne. Prepoznavanje gljiva po izgledu je opasno, pa ga kviz ne traži. Pravilo je da se nepoznate gljive ne beru i ne jedu, a samoniklu gljivu procenjuje samo stručnjak.

Pokreni kviz →