Životni procesi čoveka i životinja: od ishrane do razmnožavanja — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Zašto hleb posle dužeg žvakanja postane sladak, kako astronaut u bestežinskom stanju guta hranu, zašto se puls posle preskakanja vijače ubrza i čime se pile hrani u jajetu? U ovoj lekciji 6. razreda pratiš životne procese kod čoveka i životinja: ishranu i varenje, disanje, prenošenje materija krvlju, izlučivanje i razmnožavanje, i vidiš kako su međusobno povezani.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo po opisu zuba prepoznaješ biljojeda, mesojeda i svaštojeda, ređaš delove puta hrane, vazduha i mokraće, računaš puls, razlikuješ spoljašnje i unutrašnje oplođenje i tumačiš oglede sa šećerom, krečnom vodom i modelom pluća. Kviz je samo tekst: merenja, modeli i ogledi ostaju na času, a u kvizu se pitaju kroz cilj, promenljivu i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj životne procese →

Zašto vežbati životne procese na Spremku

Ova lekcija povezuje mnogo organa, pa se greške najčešće javljaju u redosledu i u mešanju sličnih pojmova: izlučivanja i izbacivanja ostataka, arterija i vena, spoljašnjeg i unutrašnjeg oplođenja. U kvizu za svaki organ biraš proces kome služi, ređaš put zalogaja, vazduha i mokraće, za svaki deo modela pluća biraš deo tela koji predstavlja, računaš puls iz brojanja za 10 sekundi i za svaki ogled prepoznaješ šta se menja, a šta mora biti isto. Pitanja o razmnožavanju su samo o organima, polnim ćelijama i razviću. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Ishrana i varenje

Varenje je usitnjavanje i razlaganje hrane na sastojke dovoljno sitne da pređu u krv. Sekutići odsecaju zalogaj, očnjaci kidaju, a kutnjaci i pretkutnjaci melju. Zubi otkrivaju način ishrane: biljojed, kao srna, ima široke naborane kutnjake i slabe očnjake ili ih nema, mesojed duge šiljate očnjake, a svaštojed, kao čovek, sve vrste zuba. Pljuvačka već u ustima počinje da razlaže skrob, pa hleb postaje sladak, a ogled sa celim i usitnjenim kockama šećera pokazuje zašto je žvakanje važno. Ždrelo i jednjak talasastim skupljanjem zidova potiskuju zalogaj u želudac, gde ga kiseli sok meša i uništava mnoge bakterije. U tankom crevu varenje se završava i sastojci prelaze u krv, a debelo crevo upija vodu iz ostataka. U ćelijama se šećer uz kiseonik razlaže i oslobađa energiju.

Disanje, krv i izlučivanje

Vazduh prolazi kroz nos, gde se zagreje, ovlaži i pročisti, pa kroz ždrelo, grkljan i dušnik do pluća. Mnoštvo sitnih plućnih mehurića tankih zidova daje veliku površinu za razmenu gasova. Pri udisaju se dijafragma skuplja i spušta, a grudni koš širi, što pokazuje model pluća sa balonima. Izdahnuti vazduh ima više ugljen-dioksida i manje kiseonika, ali kiseonika i dalje ima. Ribe i rakovi dišu škrgama, insekti uzdušnicama, a žaba i vlažnom kožom. Srce potiskuje krv, arterije je vode od srca, vene vraćaju, a u kapilarima se materije razmenjuju sa ćelijama. Puls se meri na ručnom zglobu ili sa strane vrata i ubrzava se pri aktivnosti. Bubrezi prečišćavaju krv i stvaraju mokraću, koža izbacuje znoj, a pluća ugljen-dioksid; izbacivanje nesvarenih ostataka nije izlučivanje.

Razmnožavanje i razviće

Jajnici i testisi su polne žlezde: u jajnicima nastaju jajne ćelije, a u testisima spermatozoidi. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida je oplođenje. Kod čoveka se ono najčešće dešava u jajovodu, a plod se razvija u materici oko devet meseci i hranu i kiseonik iz krvi majke dobija preko posteljice i pupčane vrpce; pupak je trag pupčane vrpce. Kod štuke, šarana i žabe oplođenje je spoljašnje, u vodi, gde se nežne polne ćelije ne isuše, pa se izbacuje mnogo jajašaca. Ptice, gmizavci i sisari imaju unutrašnje oplođenje, i kada žive u vodi, kao delfin. Pile se razvija u jajetu van tela majke, hrani se žumancetom i diše kroz pore ljuske. Kod većine sisara plod raste u materici, a mladunci sisaju majčino mleko.

Ključni pojmovi

Varenje

Usitnjavanje i razlaganje hrane na sastojke dovoljno sitne da iz tankog creva pređu u krv.

Puls

Ritmično širenje zida arterije pri svakom otkucaju srca, koje se oseća na ručnom zglobu ili sa strane vrata.

Izlučivanje

Izbacivanje otpadnih proizvoda nastalih u ćelijama, preko bubrega, kože i pluća.

Posteljica

Organ preko koga hrana i kiseonik iz krvi majke prelaze u krv ploda koji raste u materici.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Po čemu se razlikuju zubi biljojeda, mesojeda i svaštojeda?

Biljojed ima široke kutnjake sa naboranom površinom za mlevenje biljaka, a očnjaci su mu slabi ili ih nema. Mesojed ima duge šiljate očnjake i kutnjake oštrih ivica. Svaštojed, kao čovek, ima sve vrste zuba, a kutnjaci su mu sa tupim kvržicama.

Kako krečna voda pokazuje da izdišemo ugljen-dioksid?

Krečna voda se zamuti u prisustvu ugljen-dioksida. Kada se kroz nju duva izdahnuti vazduh, zamuti se mnogo brže nego kada se propušta vazduh iz učionice, pa izdahnuti vazduh ima više ugljen-dioksida.

Koja je razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg oplođenja?

Pri spoljašnjem oplođenju polne ćelije se spajaju van tela, u vodi, kao kod većine riba i vodozemaca. Pri unutrašnjem se spajaju u telu ženke, kao kod ptica, gmizavaca i sisara.

Pokreni kviz →