Sistematika, dihotomi ključ i dokazi evolucije — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Zašto je kit sisar iako liči na ribu, šta lav i tigar dele već po prvoj reči naučnog naziva i kako arheopteriks povezuje gmizavce i ptice? U ovoj lekciji 7. razreda učiš kako sistematika imenuje i razvrstava živa bića, kako se koristi dihotomi ključ i koji dokazi pokazuju da današnje vrste imaju zajedničke pretke.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš životinje po kolima i klasama, iz naučnih naziva zaključuješ ko pripada istom rodu, prolaziš kroz dihotome ključeve zapisane kao tekst i tumačiš slojeve stena i poređenje gena. Latinski nazivi služe samo kao primer pravila i ne uče se napamet.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj sistematiku i evoluciju →

Zašto vežbati sistematiku i evoluciju na Spremku

Sistematika se ne uči kao spisak imena, već kao način razmišljanja, i zato se najbolje vežba na zadacima. U kvizu za svaku životinju biraš kolo ili klasu, za svaki par vrsta najnižu zajedničku kategoriju, prolaziš kroz dihotome ključeve zapisane kao tekst i otkrivaš kada ključ greši. Iz neporemećenih slojeva stena i iz broja razlika u genima zaključuješ ko je stariji i ko je bliži srodnik. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Line, binomna nomenklatura i sistematske kategorije

Sistematika opisuje, imenuje i razvrstava živa bića u grupe prema srodnosti. Karl Line je uveo binomnu nomenklaturu: svaka vrsta ima naučni naziv od dve reči, isti u svim jezicima. Prva reč je naziv roda i piše se velikim početnim slovom, a druga je oznaka vrste i piše se malim slovom; lav i tigar pripadaju istom rodu Panthera. Kategorije idu od najuže ka najširoj: vrsta, rod, familija, red, klasa, kolo. Što je kategorija šira, obuhvata više vrsta sa manje zajedničkih osobina, a vrste iz istog roda uvek pripadaju istoj familiji, redu i klasi. Sistematika grupiše po građi, a ne po staništu: kit diše plućima i hrani mladunce mlekom, pa je sisar. Među beskičmenjacima su sunđeri, dupljari, pljosnati, valjkasti i člankoviti crvi, mekušci, bodljokošci i zglavkari, a kičmenjaci su ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari.

Dihotomi ključ

Dihotomi ključ je niz koraka u kojima se bira jedna od dve suprotne osobine dok se ne stigne do naziva organizma. Na primer: ćelija bez jedra ili sa jedrom, jednoćelijski ili višećelijski, vrši ili ne vrši fotosintezu. Za kopnene kičmenjake ključ može da pita da li životinja ima perje, zatim dlaku, a zatim da li joj je koža suva sa rožnim krljuštima ili gola i vlažna. Dobar ključ u svakom koraku nudi dve suprotne osobine koje se lako uočavaju i ne menjaju, a svaki put kroz njega završava se jednim nazivom. Ključ radi samo za organizme za koje je napravljen: puž golać bez kućice u ključu za četiri životinje može pogrešno da završi kao kišna glista, a kvasac kao ameba ako nijedan korak ne pita za ćelijski zid.

Fosili i dokazi evolucije

Fosili su ostaci ili tragovi organizama koji su živeli davno: okamenjene kosti i ljušture, otisci stopala, insekti u ćilibaru. Čvrsti delovi najlakše se sačuvaju, a u neporemećenim slojevima stena dublji sloj je stariji. Prelazni fosil ima osobine dve grupe; arheopteriks je imao perje i krila, ali i zube, kandže na krilima i dug rep od pršljenova. Živi fosil je današnja vrsta koja se dugo malo menjala, kao ginko. Filogenetski niz konja pokazuje povećanje tela, duže noge i smanjenje broja prstiju, ali stvarna istorija liči na razgranat žbun, a evolucija nema cilj. Dokazi zajedničkog porekla su fosili, ista osnovna građa udova kod čoveka, slepog miša i kita i sličnost gena. Pre oko 500 miliona godina život je bio uglavnom u morima.

Ključni pojmovi

Binomna nomenklatura

Davanje svakoj vrsti naučnog naziva od dve reči: naziva roda i oznake vrste.

Dihotomi ključ

Niz koraka u kojima se bira jedna od dve suprotne osobine dok se ne stigne do naziva organizma.

Prelazni fosil

Fosil sa osobinama starije grupe i grupe nastale od nje, kao arheopteriks.

Filogenetski niz

Niz predačkih i potomačkih oblika jedne grupe, na primer niz fosila konja.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Kojim redom idu sistematske kategorije?

Od najuže ka najširoj: vrsta, rod, familija, red, klasa, kolo. Više srodnih vrsta čini rod, više rodova familiju, familije se udružuju u red, redovi u klasu, a klase u kolo.

Zašto je arheopteriks prelazni fosil?

Imao je osobine ptica, perje i krila, ali i osobine gmizavaca: zube u vilicama, prste sa kandžama na krilima i dug rep od pršljenova. Takvi nalazi pokazuju da su grupe povezane zajedničkim poreklom.

Šta je binomna nomenklatura?

To je davanje svakoj vrsti naučnog naziva od dve reči, koji je uveo Karl Line. Prva reč je naziv roda i piše se velikim slovom, a druga je oznaka vrste i piše se malim slovom.

Pokreni kviz →