Teorija evolucije, nastanak vrsta i evolucija čoveka — biologija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

„Ako je čovek nastao od majmuna, zašto majmuni još postoje?“ Ovo pitanje se često čuje, a odgovor je jednostavan: čovek nije nastao od današnjih majmuna, nego sa njima ima zajedničke pretke. U ovoj lekciji 8. razreda upoznaješ teoriju evolucije prirodnom selekcijom Čarlsa Darvina, ulogu mutacija, način na koji od jedne populacije nastaju nove vrste i evoluciju čoveka, od uspravnog hoda u Africi do naseljavanja svih kontinenata.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razlikuješ objašnjenja u skladu sa teorijom evolucije od pogrešnih, slažeš korake nastanka nove vrste, čitaš Drvo života opisano rečima i tumačiš podatke o fosilima i naslednom materijalu. Kviz je samo tekst, bez slika fosila i crteža drveta.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj evoluciju →

Zašto vežbati evoluciju na Spremku

Najveća zamka ove lekcije su objašnjenja koja zvuče prirodno, a nisu u skladu sa teorijom: da se jedinka promeni jer joj treba, da se stečeno nasleđuje ili da je čovek nastao od današnjeg majmuna. U kvizu za svaku tvrdnju biraš da li je u skladu sa teorijom evolucije, za svaki par da li je ista vrsta, za svaku mutaciju da li je korisna, štetna ili bez uticaja, a za svaku osobinu da li je ima čovek, šimpanza ili oboje. Podaci o puževima kroz generacije i ukrštanju riba opisani su rečima. Kviz prati gradivo biologije za 8. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Prirodna selekcija i mutacije

Darvin je teoriju zasnovao na fosilima, poređenju građe tela i odgajanju domaćih životinja, na primer golubova; za DNK se tada nije znalo. Jedinke iste vrste se razlikuju, a rađa se mnogo više potomaka nego što može da preživi, pa se nadmeću za hranu, prostor i partnere. U datoj sredini češće preživljavaju i ostavljaju više potomaka jedinke sa povoljnijim naslednim varijantama, pa te varijante kroz generacije postaju češće. Najuspešnija je jedinka koja ostavi najviše potomaka sposobnih za razmnožavanje. Stečene osobine se ne nasleđuju. Mutacije su slučajne, trajne promene naslednog materijala i stvaraju nove alele; većina nema vidljiv uticaj ili je štetna, a retke su korisne. Na potomke prelaze samo mutacije u polnim ćelijama.

Kako nastaju nove vrste

Jedinke iste vrste mogu međusobno da se ukrštaju i daju plodno potomstvo; izgled nije merilo, pa su mužjak i ženka patke gluvare ista vrsta, iako izgledaju različito. Nova vrsta nastaje postepeno: prepreka, na primer reka, planinski venac ili more, podeli populaciju, grupe se više ne sreću i ne ukrštaju, u svakoj nastaju druge mutacije i selekcija deluje drugačije, pa posle mnogo generacija grupe više ne mogu da imaju zajedničko plodno potomstvo. Kada su mešanci neplodni, populacije su postale različite vrste. Posle kratkog razdvajanja razlike su male, pa se grupe pri ponovnom susretu ukrštaju i ostaju jedna vrsta. Divergencija je razilaženje srodnih vrsta od zajedničkog pretka u različitim sredinama. Na Drvetu života sve današnje vrste su krajevi grana, sa jednako dugom istorijom od zajedničkog pretka.

Evolucija čoveka i raznovrsnost ljudi

Prema fosilima i poređenju DNK, najbliži živi srodnik čoveka je šimpanza, sa kojom imamo zajedničkog pretka. Savremeni čovek (Homo sapiens) nastao je u Africi, gde su nađeni najstariji fosili naše vrste i gde je nasledna raznovrsnost ljudi najveća; odatle je preko Azije naselio ostale kontinente, a Ameriku tek mnogo kasnije, iz severoistočne Azije. Preci čoveka hodali su uspravno pre nego što im se mozak znatno povećao, a uspravan hod je oslobodio ruke. Kameno oruđe pravili su i stariji preci, a nekada su živele i druge vrste roda Homo, kao neandertalci; danas je Homo sapiens jedina. Svi ljudi su jedna vrsta. Program biologije naglašava da u biološkom smislu ljudske rase ne postoje: visina i boja kože menjaju se postepeno, a većina naslednih razlika postoji već među ljudima iz istog kraja.

Ključni pojmovi

Prirodna selekcija

Proces u kome jedinke sa povoljnijim naslednim osobinama u datoj sredini ostavljaju više potomaka.

Mutacija

Trajna promena naslednog materijala koja nastaje slučajno i može stvoriti nov alel.

Vrsta

Jedinke koje mogu međusobno da se ukrštaju i daju plodno potomstvo.

Divergencija

Razilaženje srodnih vrsta od zajedničkog pretka u različitim sredinama.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Ako je čovek nastao od majmuna, zašto majmuni još postoje?

Zato što čovek nije nastao od današnjih majmuna. Čovek i šimpanza imaju zajedničkog pretka, a od predačke populacije razvile su se odvojene linije: jedna je dovela do čoveka, druga do današnje šimpanze.

Kako nastaje nova vrsta?

Kada prepreka trajno podeli populaciju, grupe se više ne ukrštaju. U svakoj nastaju druge mutacije i selekcija deluje drugačije, pa se posle mnogo generacija toliko razlikuju da više ne mogu da imaju zajedničko plodno potomstvo.

Koja je razlika između mutacije i polnog razmnožavanja kao izvora raznovrsnosti?

Polno razmnožavanje stvara nove kombinacije alela koji već postoje kod roditelja. Mutacija stvara potpuno nove alele, i to se dešava i kod organizama koji se razmnožavaju bespolno.

Pokreni kviz →