Proizvođači, potrošači, razlagači i tok energije
Proizvođači, biljke, alge i cijanobakterije, fotosintezom od ugljen-dioksida, vode i mineralnih materija grade organsku supstancu, i kroz njih energija ulazi u ekosistem. I muholovka je proizvođač, jer energiju dobija fotosintezom. Potrošači se hrane drugim organizmima, a razlagači, gljive i bakterije, razlažu uginule ostatke. Na svaki sledeći nivo ishrane prelazi samo deo energije: ostatak se troši na disanje i kretanje i oslobađa kao toplota, a deo ostaje u nepojedenim delovima i izmetu. Zato je piramida energije uvek najšira u osnovi, a lanci su kratki. Piramida brojnosti može imati usku osnovu, kao jedan hrast sa hiljadama gusenica. Materija kruži, a energija protiče u jednom smeru i na kraju napušta ekosistem kao toplota.
Kada iz mreže ishrane nestane vrsta
U mreži ishrane promena jedne karike utiče i na druge, ponekad posredno. Kada su lovci istrebili vukove, jeleni su se namnožili i obrstili mladice, pa se šuma slabije obnavlja. Kada su u voćnjaku uništene bubamare, lisne vaši su se namnožile i oštetile listove jabuka. Vrsta koja zavisi od jednog izvora hrane nestaje zajedno sa njim, a vrsta sa mnogo izvora hrane prelazi na drugu hranu. Najveći poremećaj nastaje kada nestanu proizvođači, jer bez njih energija ne ulazi u ekosistem. Biomasa je ukupna masa živih bića na nekom prostoru i obično opada od proizvođača ka mesojedima. Biosfera, deo Zemlje naseljen živim bićima, najveći je ekosistem; niz od manjeg ka većem je populacija, životna zajednica, ekosistem, biosfera.
Sukcesija i klimaks
Prirodna sukcesija je postepena smena zajednica na istom mestu, tokom decenija i vekova. Pionirske vrste prve naseljavaju golu podlogu: na steni su to lišajevi, pa mahovine koje zadržavaju vodu i stvaraju zemljište. Pioniri imaju lako seme ili spore i traže mnogo svetlosti, a menjaju stanište tako da ono postaje pogodnije za druge vrste, koje ih zatim istiskuju. Na napuštenoj njivi redosled je jednogodišnji korovi, višegodišnje trave, žbunje i na kraju, u našim nizijama, obično listopadna šuma; plitka bara se puni muljem i zarasta preko trske i rogoza u vlažnu livadu. Završna, stabilna zajednica je klimaksna; u njoj su proizvodnja i potrošnja približno u ravnoteži, a njen izgled određuju klima i podloga. Požar, seča ili oluja pokreću novu sukcesiju.