Kalendar života: geološka doba i izlazak na kopno — biologija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Kada bi cela istorija Zemlje stala u jednu godinu, savremeni čovek bi se pojavio tek 31. decembra, pred samu ponoć, a veći deo godine život bi postojao samo u vodi. Tako „kalendar života“ pomaže da se zamisle ogromni vremenski razmaci. U ovoj lekciji 8. razreda učiš redosled geoloških doba, kako su cijanobakterije promenile atmosferu, zašto je ozonski omotač bio uslov za život na kopnu i koje su prilagođenosti omogućile biljkama i životinjama da izađu iz vode.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo slažeš događaje po dobima, određuješ iz kog doba potiče fosil, računaš gde se događaj nalazi u kalendaru i povezuješ uzrok sa posledicom. Kviz je samo tekst: fosili i lenta vremena opisani su rečima, a kviz pita redosled i razloge, ne tačne milione godina.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj kalendar života →

Zašto vežbati kalendar života na Spremku

U ovoj lekciji je redosled važniji od brojeva, a najčešće greške su pogrešno doba za neki događaj i pomešan lanac kiseonik, ozon, kopno. U kvizu za svaki događaj i fosil biraš geološko doba, za svaku osobinu koji problem života na kopnu rešava, a za svaki događaj da li je bio pre ili posle nakupljanja kiseonika. Računski zadaci sa kalendarom traže samo deljenje, a model sa UV lampom opisan je rečima. Kviz prati gradivo biologije za 8. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Četiri geološka doba

Redosled doba je prekambrijum, paleozoik, mezozoik i kenozoik; pomažu značenja reči paleo- (staro), mezo- (srednje) i keno- (novo). Prekambrijum je daleko najduže doba, veći deo istorije Zemlje: život je tada bio u vodi i dugo jednoćelijski, cijanobakterije su gradile stromatolite, pojavile su se ćelije sa jedrom, a pri kraju prve višećelijske životinje u morima. Na početku paleozoika mora naseljava mnogo grupa životinja sa ljušturama i oklopima, a zatim biljke, zglavkari i prvi kičmenjaci izlaze na kopno; tada rastu močvarne šume drvolikih paprati, preslica i crvotočina od kojih je nastao kameni ugalj. Mezozoik je doba velikih dinosaurusa i četinara, a pojavljuju se sisari, ptice i cvetnice. U kenozoiku sisari postaju raznovrsni, smenjuju se ledena doba i pojavljuje se čovek.

Cijanobakterije, kiseonik i ozonski omotač

Rana atmosfera Zemlje gotovo nije imala slobodnog kiseonika. Cijanobakterije (modrozelene bakterije), ćelije bez jedra koje vrše fotosintezu, prve su počele da oslobađaju kiseonik u vodu i vazduh. Njihove zajednice u plitkoj vodi gradile su stromatolite, slojevite stenovite tvorevine koje spadaju među najstarije tragove života i na malo mesta nastaju i danas. Od kiseonika se u visokoj atmosferi obrazovao ozonski omotač, koji zadržava veći deo UV zračenja. Pre toga je život bio zaštićen samo slojem vode iznad sebe. Redosled je zato: fotosinteza cijanobakterija, kiseonik u atmosferi, ozonski omotač, naseljavanje kopna. Kiseonik je omogućio i disanje uz kiseonik, koje iz hrane daje mnogo više energije, pa su mogli da nastanu krupniji i aktivniji organizmi.

Izlazak na kopno i velika izumiranja

Najveći problem na kopnu je gubitak vode. Biljke su ga rešile voštanim slojem (kutikulom), stomama koje se zatvaraju i sprovodnim sudovima koji vodu nose od korena u visinu, a seme im je omogućilo da nasele i suva staništa. Biljke su kopno naselile pre kičmenjaka, jer same stvaraju hranu. Zglavkare je od isušivanja štitio hitinski spoljašnji skelet. Prvi kopneni kičmenjaci, vodozemci, potiču od riba sa kostima u perajima i jednostavnim plućima; većina i danas polaže jaja bez ljuske u vodu. Gmizavci su dobili jaje sa ljuskom i postali nezavisni od vode. Veliko izumiranje je nestanak mnogo vrsta iz mnogo grupa u geološki kratkom vremenu; posle izumiranja na kraju mezozoika sisari su zauzeli upražnjena staništa. Evolucija pri tom nema cilj.

Ključni pojmovi

Kalendar života

Model u kome je cela istorija Zemlje sažeta u jednu godinu, da bi se lakše zamislili vremenski razmaci.

Stromatoliti

Slojevite stenovite tvorevine koje grade zajednice cijanobakterija u plitkoj vodi.

Ozonski omotač

Sloj u visokoj atmosferi, nastao od kiseonika, koji zadržava veći deo UV zračenja.

Veliko izumiranje

Nestanak velikog broja vrsta iz mnogo grupa u geološki kratkom vremenu.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Kojim redom idu geološka doba?

Prekambrijum, paleozoik, mezozoik i kenozoik. Prekambrijum je najduži i u njemu je život bio u vodi, paleozoik je doba izlaska na kopno, mezozoik doba dinosaurusa, a kenozoik doba sisara i čoveka, u kome živimo.

Zašto je ozonski omotač bio važan za život na kopnu?

Ozonski omotač zadržava veći deo UV zračenja, koje oštećuje ćelije i nasledni materijal. Pre nego što je nastao, život je bio zaštićen samo slojem vode, pa je trajno naseljavanje kopna postalo moguće tek posle njegovog nastanka.

Da li kviz traži tačne godine i nazive perioda?

Ne. Kviz pita redosled četiri geološka doba i događaja, uzroke i posledice. Brojevi se pojavljuju samo u jednostavnim računima sa kalendarom, i to uz podatke date u zadatku.

Pokreni kviz →