Postanak i slojevi Zemlje
Prema naučnim procenama Zemlja je nastala pre oko 4,6 milijardi godina (neki udžbenici navode oko 4,5 milijardi), od oblaka gasa i prašine koji je kružio oko mladog Sunca. Dok je bila užarena, teže materije potonule su ka središtu, pa su nastali slojevi. U središtu je jezgro, građeno uglavnom od gvožđa i nikla, najtopliji deo Zemlje. Oko njega je omotač jezgra (plašt ili mantl), a spolja Zemljina kora, najtanji sloj, tanak kao ljuska jabuke u poređenju sa celom Zemljom. Kora je kontinentalna (ispod kopna, deblja) ili okeanska (ispod okeana, tanja i teža). Temperatura raste od površine ka jezgru. Litosferu čine Zemljina kora i gornji čvrsti deo omotača.
Litosferne ploče
Litosfera je ispucala na velike delove, litosferne ploče, koje pokreće strujanje užarene mase u omotaču jezgra. Ploče se pomeraju veoma sporo, nekoliko centimetara godišnje. Gde se razmiču, izlazi magma i stvara novu koru: tako nastaje srednjookeanski greben, Atlantski okean se polako širi, na Islandu ima mnogo vulkana, a u Istočnoj Africi kopno se polako cepa i tu su nastali vulkani. Pri sudaru dve kontinentalne ploče slojevi stena se nabiraju u visoke planine, kao Himalaji, nastali sudarom Indijske i Evroazijske ploče. Kada se okeanska ploča, koja je teža, podvlači pod kontinentalnu, nastaju dubokomorski rov, vulkani i jaki zemljotresi, kao u Andima i Japanu. Pre oko 200 miliona godina sve kopno bilo je spojeno u prakontinent Pangeju; da su Južna Amerika i Afrika nekada bile spojene pokazuju i obale koje se uklapaju kao delovi slagalice.
Vulkani
Rastopljena stenska masa u unutrašnjosti Zemlje je magma, a kada se izlije na površinu, zove se lava. Magma se skuplja u magmatskom ognjištu, kroz grotlo se penje ka površini i izlazi kroz krater, levkasto udubljenje na vrhu, a kupa je uzvišenje izgrađeno od nagomilane lave i pepela. Pri erupciji vulkan izbacuje lavu, gasove, pepeo i kamenje. Vulkan koji hiljadama godina nije eruptirao i ne očekuje se da će ponovo eruptirati je ugašen. Uprkos opasnosti, ljudi žive oko vulkana jer je vulkansko zemljište veoma plodno. Najviše vulkana je u Vatrenom pojasu Pacifika, oko Tihog okeana (Fudžijama u Japanu). Druge oblasti su Sredozemna (Etna na Siciliji, Vezuv kod Napulja), Atlantska (Hekla na Islandu) i Istočnoafrička (Kilimandžaro). U Srbiji danas nema aktivnih vulkana.
Zemljotresi i trusne oblasti Srbije
Mesto u unutrašnjosti Zemlje gde zemljotres nastaje je hipocentar (žarište), a tačka na površini tačno iznad njega epicentar, gde se zemljotres najjače oseća. Zemljotrese beleži seizmograf. Najčešći i najjači su tektonski zemljotresi, koje izaziva pomeranje ploča; postoje i vulkanski i urušni, koji nastaju urušavanjem svodova podzemnih pećina. Rihterova skala pokazuje magnitudu, odnosno oslobođenu energiju, a Merkalijeva skala opisuje posledice. Jak podmorski zemljotres može izazvati cunami, a posle glavnog udara javljaju se naknadni potresi. Šteta zavisi i od toga da li su zgrade građene da izdrže zemljotrese. U Srbiji se kao najugroženije trusne oblasti izdvajaju Veliko Pomoravlje (trougao Paraćin – Svilajnac – Kragujevac), Zapadno Pomoravlje (Kraljevo i Čačak; jak zemljotres oštetio je Kraljevo 2010. godine) i Kopaonička oblast.
Ponašanje za vreme i posle zemljotresa
Ako si u zgradi, skloni se ispod čvrstog stola ili klupe ili stani uz noseći zid, zaštiti glavu rukama i udalji se od prozora. Ne koristi lift, ne trči niz stepenice dok se tlo trese i ne staj ispod balkona. Napolju idi na otvoren prostor, dalje od zgrada, stubova i električnih vodova. Kada se tlo umiri, oprezno izađi stepenicama i slušaj uputstva nadležnih službi; u oštećene zgrade se ne ulazi zbog naknadnih potresa, a otvoreni plamen je opasan ako curi gas. Ako se jak zemljotres dogodio u okeanu, sa obale se treba skloniti na više tlo zbog mogućeg cunamija.
Vrste stena
Prema postanku stene su magmatske, sedimentne i metamorfne. Magmatske nastaju hlađenjem magme ili lave: granit se sporo hladio u dubini, a bazalt brzo na površini. Sedimentne nastaju taloženjem i sabijanjem čestica, najčešće na dnu mora i jezera; to su krečnjak, peščar i glina, a u njima se najčešće nalaze fosili. Metamorfne nastaju preobražajem drugih stena pod visokim pritiskom i temperaturom: od krečnjaka tako nastaje mermer. Od krečnjaka se dobijaju kreč i cement, od gline se prave cigla, crep i grnčarija, a mermer se zbog lepog izgleda koristi za skulpture.