Gradivo za 5. razred
Unutrašnje sile izdižu planine, a spoljašnje sile ih polako razaraju i menjaju. Spoljašnje sile su tekuća voda, morski talasi, led i vetar; pokreće ih Sunčeva energija, uz pomoć sile Zemljine teže. One snižavaju uzvišenja i zatrpavaju udubljenja, pa reljef vremenom postaje sve ravniji. U 5. razredu uči se kako svaka od ovih sila radi i koje oblike reljefa stvara.
Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razlikuješ erozivne i akumulativne oblike, povezuješ oblik sa silom koja ga je stvorila, prepoznaješ poznate klisure, pećine i pustinje i rešavaš kratke računske zadatke, na primer dubinu kanjona iz dve nadmorske visine.
Učitavanje lokalnog napretka...
Put učenja
Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.
U ovoj lekciji ima mnogo sličnih pojmova, pa se lako pomešaju: klisura i kanjon, jama i pećina, cirk i valov, dina i žalo, odron i klizište. U kvizu svaki oblik povezuješ sa silom koja ga je stvorila, razvrstavaš oblike na erozivne i akumulativne, rešavaš zadatke „šta NE pripada“ i kratke računske zadatke. Kviz prati gradivo 5. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.
Svaka spoljašnja sila radi na dva načina. Erozija je razaranje stena i odnošenje razorenog materijala, a akumulacija je taloženje materijala koji su doneli voda, led ili vetar. Zato svaka sila ima svoje erozivne i akumulativne oblike: reka useca kanjon, a gradi deltu; more stvara klif, a gradi žalo; lednik dubi cirk, a taloži morenu. Stene na površini se i same raspadaju: kada se danju jako zagrevaju, a noću naglo hlade, one pucaju, pa materijal zatim odnose voda i vetar.
U gornjem, planinskom toku reka je brza i useca korito, pa dolina dobija oblik slova V. Tako nastaju klisure (uske doline sa strmim stranama) i kanjoni (duboke doline sa skoro okomitim stranama). Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru na granici Srbije i Rumunije, Južna Morava kroz Grdeličku, a Nišava kroz Sićevačku klisuru; Veliki kanjon u Severnoj Americi usekla je reka Kolorado. U donjem toku reka je spora i taloži nanos: nastaju ade (rečna ostrva), aluvijalne ravni i delta na ušću. Razorni rad morskih talasa zove se abrazija. Talasi potkopaju podnožje stenovite obale, gornji deo se obruši i nastaje klif, a obala se povlači ka kopnu. Pesak i šljunak koje talasi talože grade žalo.
Kraški reljef nastaje u krečnjaku, koji voda postepeno rastvara. Kraški oblici su vrtača (levkasto udubljenje), jama (otvor koji se spušta skoro okomito), pećina (pretežno vodoravan podzemni kanal) i kraško polje, najveći kraški oblik. U pećinama sa tavanice vise stalaktiti, a sa poda rastu stalagmiti. Voda u krasu ponire kroz pukotine, pa je na površini malo reka. U Srbiji su poznate Rajkova, Lazareva i Resavska pećina, a Son Dong u Vijetnamu ubraja se među najveće pećine sveta. Lednik u visokim planinama dubi cirk i valov, dolinu oblika slova U, a materijal koji nosi taloži kao morenu. Vetar je najjači u pustinjama bez biljaka: zrnca peska bruse stene, a nagomilan pesak gradi dine i peščare, kao što je Deliblatska peščara u južnom Banatu. Velike pustinje su Sahara u Africi, Gobi i Arabijska pustinja u Aziji i Velika australijska pustinja.
Na padinama deluje sila Zemljine teže. Odron je naglo obrušavanje stena sa strme padine, a klizište sporije pomeranje tla niz padinu, najčešće posle dugotrajnih kiša, kada je tlo natopljeno vodom. Oba mogu da zatrpaju puteve, pruge i kuće. Opasnost od klizišta povećava seča šume na padinama, a smanjuju je pošumljavanje, odvođenje vode i potporni zidovi. I čovek menja reljef: gradi nasipe duž reka, brane koje stvaraju veštačka jezera i kanale, a površinski kopovi ostavljaju velika udubljenja i gomile zemlje. Krčenjem šuma i oranjem niz padinu čovek ubrzava eroziju tla.
Erozija i akumulacija
Erozija razara stene i odnosi materijal, a akumulacija taloži taj materijal na drugom mestu.
Kras
Reljef u krečnjaku koji voda rastvara; njegovi oblici su vrtača, jama, pećina i kraško polje.
Cirk, valov i morena
Oblici koje stvara lednik: cirk i valov nastaju erozijom, a morena taloženjem materijala koji lednik nosi.
Odron i klizište
Odron je naglo obrušavanje stena, a klizište pomeranje tla natopljenog vodom niz padinu.
Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.
Koja je razlika između unutrašnjih i spoljašnjih sila?
Unutrašnje sile pokreće toplota iz unutrašnjosti Zemlje; one nabiranjem, rasedanjem i vulkanizmom stvaraju planine i udubljenja. Spoljašnje sile (voda, talasi, led i vetar) pokreće Sunčeva energija; one razaraju uzvišenja i zatrpavaju udubljenja.
Kako da zapamtim koji oblik je erozivni, a koji akumulativni?
Pitaj se da li je nešto odneto ili doneto. Gde je stena razorena i odneta, oblik je erozivni (kanjon, klisura, klif, cirk, valov). Gde je materijal nataložen, oblik je akumulativni (delta, ada, žalo, morena, dina).
Zašto u krasu ima malo reka na površini?
Krečnjak je ispucao, pa voda ponire kroz pukotine i teče pod zemljom. Zato su kraški predeli na površini često bezvodni, a ispod njih nastaju pećine i jame.