Gradivo za 5. razred
Vode na kopnu su podzemne vode, reke, jezera i lednici. One daju vodu za piće, navodnjavanje i struju, ali mogu i da izazovu poplave. U 5. razredu uči se kako nastaju izvori, kako se opisuje reka i njen sliv, kako nastaju jezera i lednici i kako da se zaštitimo od poplava i sačuvamo vode čistim.
Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razlikuješ pojmove kao što su pritoka i rukavac ili proticaj i vodostaj, pratiš kap vode od Drine do Crnog mora, određuješ kako je nastalo neko jezero i računaš pad reke, dubinu jezera i proticaj.
Učitavanje lokalnog napretka...
Put učenja
Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.
U ovoj lekciji ima mnogo sličnih pojmova (sliv, sistem, mreža, razvođe; proticaj i vodostaj; delta i levak) i mnogo reka i jezera koje treba povezati sa ušćem, kontinentom ili načinom postanka. U kvizu ih povezuješ i ređaš, biraš kako se ponašati za vreme poplave i rešavaš kratke računske zadatke sa padom reke, dubinom jezera i proticajem. Kviz prati gradivo 5. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.
Deo kišnice i otopljenog snega ponire u tlo i skuplja se ispod površine kao podzemna voda. Pesak, šljunak i ispucali krečnjak dobro propuštaju vodu, a glina je nepropusna, pa se podzemna voda zadržava u propusnom sloju iznad nje. Mesto gde podzemna voda sama izbija na površinu je izvor. Termalni izvori imaju toplu vodu, a mineralni vodu sa više rastvorenih minerala. Kod takvih izvora nastale su banje u Srbiji, na primer Vrnjačka Banja i Sokobanja.
Reka počinje na izvoru, teče kroz korito i završava se na ušću. Pritoka je druga reka koja se uliva u veću, a rukavac je deo iste reke koji se odvoji i vrati u glavno korito. Leva i desna obala određuju se gledajući niz tok. Pad reke je razlika nadmorskih visina izvora i ušća; u gornjem toku pad je velik i reka je brza, a u donjem je spora, vijuga u meandrima i taloži nanos. Ušće sa više rukavaca od nanosa je delta (takvo ima Dunav na Crnom moru), a široko otvoreno ušće je levak. Rečni sliv je oblast sa koje reka sa pritokama prikuplja vodu, rečni sistem glavna reka sa svim pritokama, rečna mreža sve tekuće vode neke teritorije, a granica dva sliva je razvođe. Proticaj je količina vode koja za jednu sekundu protekne kroz korito i izražava se u m³/s, a vodostaj je visina vodene površine, koja se očitava na vodomernoj letvi. Najveći deo Srbije pripada slivu Crnog mora: Drina se uliva u Savu, Sava u Dunav kod Beograda, a Dunav u Crno more. Velika Morava nastaje kod Stalaća od Zapadne i Južne Morave i uliva se u Dunav. Dunav izvire u Nemačkoj. U svetu, Amazon u Južnoj Americi nosi najviše vode, Nil je najduža reka Afrike i uliva se u Sredozemno more, Volga je najduža reka Evrope i uliva se u Kaspijsko jezero, a Misisipi u Meksički zaliv.
Jezero je udubljenje na kopnu ispunjeno vodom. Tektonska jezera nastaju u udubljenjima nastalim rasedanjem, kao Bajkalsko, najdublje jezero na svetu. Lednička jezera nastaju u udubljenjima koja je izdubio lednik; u njih se ubrajaju i Velika jezera u Severnoj Americi. Kraška jezera nastaju u krasu, rastvaranjem krečnjaka, a veštačka pregrađivanjem reke branom, kao Đerdapsko jezero na Dunavu i Vlasinsko jezero. Palićko jezero kod Subotice je prirodno. Najveće jezero po površini je Kaspijsko. Lednik je velika masa leda nastala od snega koji se godinama gomila i sabija, i sporo se kreće. Planinski lednici su u visokim planinama, a kontinentalni (ledeni pokrivači) prekrivaju Antarktik i Grenland. Snežna granica je visina iznad koje se sneg zadržava cele godine.
Poplavu najčešće izazivaju obilne i dugotrajne kiše i naglo topljenje snega, kada reka izađe iz korita. Bujice su kratki, snažni tokovi vode niz strme padine posle pljuska; češće su na ogoljenim padinama, jer bez šume voda brzo otiče. Od poplava se štitimo nasipima, pošumljavanjem i veštačkim jezerima. Za vreme poplave treba slušati uputstva službi za spasavanje i otići na viši sprat ili uzvišenje, ne hodati kroz vodu koja teče i ne piti vodu iz bunara dok se ne proveri. Reke najviše zagađuju neprečišćene otpadne vode iz fabrika i naselja i đubriva sa njiva. Reka nosi zagađenje niz tok, pa ga najviše osećaju naselja nizvodno. Otpadne vode treba čistiti u postrojenjima za prečišćavanje, a svako od nas može da ne baca otpad u vodu i da štedi vodu.
Rečni sliv
Oblast sa koje reka sa svim pritokama prikuplja vodu; granica između dva sliva je razvođe.
Proticaj i vodostaj
Proticaj je količina vode koja protekne za jednu sekundu (m³/s), a vodostaj visina vodene površine reke.
Delta i levak
Delta je ušće razgranato u rukavce od nataloženog nanosa, a levak široko ušće otvoreno prema moru.
Veštačko jezero
Jezero nastalo pregrađivanjem reke branom, kao Đerdapsko i Vlasinsko jezero.
Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.
Zašto Srbija pripada slivu Crnog mora ako ne izlazi na to more?
Pripadnost slivu određuje kuda otiče voda. Reke Srbije se ulivaju u Dunav, direktno ili preko Save, Tise i Morave, a Dunav se uliva u Crno more.
Kako se računa pad reke?
Od nadmorske visine izvora oduzme se nadmorska visina ušća. Ako reka izvire na 1.200 m, a uliva se na 200 m, pad je 1.000 m. Prosečan pad po kilometru dobija se kada se ukupan pad podeli dužinom toka.
Po čemu se razlikuju proticaj i vodostaj?
Vodostaj je visina vodene površine reke na nekom mestu i meri se na vodomernoj letvi. Proticaj je količina vode koja za jednu sekundu protekne kroz korito i izražava se u m³/s.