Zone žarkog pojasa
Idući od ekvatora ka polovima Sunčevi zraci padaju sve kosije i sve je hladnije, pa se zone smenjuju. Oko ekvatora je toplo i vlažno cele godine i tu rastu tropske kišne šume, sa najvećim brojem biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji. Drveće je zeleno cele godine i raste u više „spratova“, a lijane se penju uz stabla ka svetlosti. Najveća tropska kišna šuma je u slivu Amazona; tu živi jaguar. Savana je tropska oblast pod visokom travom sa retkim drvećem, u kojoj se smenjuju kišni i sušni period. Najprostranija je u Africi, gde rastu baobab i akacija i žive žirafe, zebre, antilope i lavovi. Pustinje dobijaju veoma malo padavina, a razlike između dnevne i noćne temperature su velike. Kaktus čuva vodu u mesnatom stablu, kamila dugo izdrži bez vode, a oaza je mesto u pustinji gde ima vode. Sahara je najveća pustinja Afrike, a Gobi u unutrašnjosti Azije ima veoma hladne zime.
Zone umerenog pojasa
Sredozemna zona ima suva topla leta i blage kišovite zime. Tu raste makija, gusto zimzeleno žbunje, i gaji se maslina; biljke imaju sitno, tvrdo lišće koje malo gubi vodu. Makije ima i na obali Jadranskog mora. Stepa je travnata oblast bez drveća u unutrašnjosti kontinenata, gde je premalo padavina za šumu; u Severnoj Americi stepe se zovu prerije. Stepe imaju veoma plodno zemljište, pa su danas uglavnom njive, a u njima žive glodari kao hrčak i tekunica. U listopadnim šumama rastu hrast i bukva, koji u jesen odbacuju lišće, i žive jelen, srna i divlja svinja; takve šume preovlađuju u brdima i planinama Srbije. Tajga je pojas četinarskih šuma (smrča, jela, bor, ariš) na severu Evrope, Azije i Severne Amerike, najprostranija u Sibiru i Kanadi; tipična životinja je los. Na južnoj polulopti tajge gotovo nema, jer je na istim geografskim širinama uglavnom okean.
Tundra, polarne oblasti i planine
Severno od tajge, uz Severni ledeni okean, pruža se tundra. Leto je kratko i hladno, a dublje tlo stalno zaleđeno, pa rastu samo mahovine, lišajevi i patuljasto žbunje; tu živi severni jelen (irvas). Oko polova su ledene (polarne) pustinje, gde gotovo nema biljaka. Pingvini žive oko Južnog pola, a polarni medved na Arktiku, oko Severnog pola. I na visokoj planini biljni svet se menja sa visinom, jer temperatura opada; to je vertikalna (visinska) zonalnost. Na visokoj planini u Srbiji od podnožja ka vrhu smenjuju se hrastove šume, bukove šume, četinari i planinski pašnjaci iznad granice šume. Penjanje na visoku planinu kod ekvatora liči na putovanje od ekvatora ka polu.
Ugroženost i zaštita živog sveta
Živi svet najviše ugrožavaju seča i paljenje šuma, krivolov i zagađenje vode i vazduha. Krivolov je nezakonit lov divljih životinja; zbog slonovače i rogova ugroženi su slonovi i nosorozi. Seča šuma na strmim padinama dovodi do odnošenja zemljišta i bujica. Ugrožena vrsta se još može sačuvati, a izumrla je zauvek nestala. Da bi se vrsta sačuvala, mora se zaštititi celo njeno stanište. Priroda se štiti u nacionalnim parkovima, velikim zaštićenim područjima, i u strogim rezervatima prirode, gde ljudi smeju samo da je proučavaju, a biljke iz raznih krajeva sveta čuvaju se i u botaničkim baštama. Nacionalni parkovi u Srbiji su, na primer, Tara, poznata po Pančićevoj omorici, i Đerdap uz Dunav. Prvi nacionalni park na svetu je Jeloustoun u SAD, osnovan 1872. godine.