Hidrosfera i kruženje vode
Hidrosfera je vodeni omotač Zemlje: okeani i mora, reke, jezera, podzemne vode, led i vodena para. Najveći deo vode je slana voda svetskog mora, a najviše slatke vode „zarobljeno“ je u ledu, na Antarktiku i Grenlandu. Voda neprekidno kruži između mora, vazduha i kopna. Sunčeva toplota zagreva vodu i ona isparava, vodena para se u visini hladi i kondenzuje u oblake, iz oblaka padaju kiša i sneg, a rekama se voda vraća u more. Pri isparavanju so ostaje u moru, pa su kiša i sneg slatki. Nivo mora se ne spušta, jer mu se voda vraća padavinama i rekama.
Okeani, mora i razuđenost obala
Najveći i najdublji okean je Tihi okean, u kome je i Marijanski rov, najdublje mesto na Zemlji. Atlantski okean je između Evrope i Afrike i Severne i Južne Amerike, Indijski je južno od Azije, između Afrike i Australije, a najmanji je Severni ledeni okean oko Severnog pola. Novi program izdvaja i Južni okean oko Antarktika, pa se navodi pet okeana; u starijim udžbenicima navode se četiri. More je deo okeana delimično odvojen kopnom ili ostrvima. Ostrvo je sa svih strana okruženo vodom, poluostrvo sa tri strane, zaliv je deo mora uvučen u kopno, a moreuz uzan prolaz koji spaja dva mora. Obala sa mnogo zaliva, poluostrva i ostrva je razuđena; najrazuđeniju obalu ima Evropa, a Afrika slabo razuđenu. Najveće ostrvo je Grenland. Island i Havaji su vulkanska ostrva, a koralna ostrva grade korali u toplim morima. Gibraltarski moreuz spaja Sredozemno more sa Atlantskim okeanom, Bosfor Crno i Mramorno more, Dardaneli Mramorno i Egejsko, Otrantska vrata Jadransko i Jonsko more, a Beringov moreuz razdvaja Aziju i Severnu Ameriku.
Sredozemno, Jadransko i Crno more
Sredozemno more okružuju Evropa, Azija i Afrika. Njegov deo je Jadransko more, između Apeninskog i Balkanskog poluostrva; istočna, balkanska obala Jadrana veoma je razuđena, a zapadna, italijanska je ravna. Na Jadransko more izlaze, između ostalih, Italija, Hrvatska i Crna Gora, čiji je Bokokotorski zaliv. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more, u koje se uliva Dunav, pa vode iz najvećeg dela Srbije otiču u Crno more. Srbija nema izlaz na more.
Svojstva i kretanja morske vode
Slanost je količina soli rastvorene u morskoj vodi i izražava se u promilima. Prosečna slanost svetskog mora je oko 35 ‰, odnosno oko 35 g soli u 1 kg vode. Sredozemno i Crveno more su slanija od proseka, jer iz njih jako isparava voda, a Crno i Baltičko more su manje slana, jer se u njih uliva mnogo reka. Temperatura površinske vode opada od ekvatora ka polovima, a sa dubinom uglavnom opada; morska voda mrzne tek na oko −2 °C. Providnost pokazuje do koje dubine se kroz vodu vidi i najveća je na otvorenom moru. Obične talase stvara vetar, a cunami najčešće podmorski zemljotres; u plitkoj vodi uz obalu cunami naglo naraste. Ako se more naglo povuče od obale, treba se odmah udaljiti i popeti se što više. Plimu i oseku izaziva privlačna sila Meseca, a u manjoj meri i Sunca; na većini obala dnevno se smenjuju dve plime i dve oseke. Morske struje su stalna kretanja velikih masa vode. Topla Golfska struja ublažava zime u Zapadnoj i Severnoj Evropi, a hladna Humboltova struja čini obalu Južne Amerike sušnom.