Oblik Zemlje, kontinenti i okeani — geografija za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Ljudi su u davnoj prošlosti verovali da je Zemlja ravna ploča, jer im je tako izgledala oko njih. Posmatranja, putovanja i, danas, fotografije iz svemira pokazali su da je Zemlja približno lopta, malo spljoštena na polovima. U 5. razredu uči se kako znamo kakvog je oblika Zemlja, šta su ekvator, polovi i polulopte, zašto tela padaju ka tlu i kako su raspoređeni kontinenti i okeani.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo odlučuješ koja pojava jeste, a koja nije dokaz oblika Zemlje, povezuješ sferu, elipsoid, geoid i globus sa značenjem, određuješ gde je koji kontinent u odnosu na ekvator, povezuješ okeane sa položajem i računaš sa obimom i poluprečnikom Zemlje.

Učitavanje lokalnog napretka...

Nauči kroz epizode 14 kratkih epizoda · oko 11 min · pa onda kviz

Vežbaj oblik Zemlje →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati oblik Zemlje na Spremku

Ovde se lako pomešaju sfera, elipsoid i geoid, ekvator i početni meridijan, Severni i Južni pol, najveći i najmanji kontinent i okean. U kvizu razvrstavaš dokaze oblika Zemlje, određuješ položaj kontinenata u odnosu na ekvator, povezuješ okeane sa položajem i računaš prečnik Zemlje ili rastojanje od pola do pola. Kviz prati gradivo 5. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Kako znamo da je Zemlja okrugla

Kada se brod udaljava od obale, prvo nestaje trup, a vrh jarbola se vidi najduže, jer se između posmatrača i broda ispupči deo zakrivljene morske površine. Za vreme pomračenja Meseca Zemlja baca na Mesec senku sa zaobljenim rubom; to je još Aristotel naveo kao dokaz, a samo lopta baca okruglu senku iz svakog položaja. Sa vrha planine ili iz aviona vidi se dalje, jer se horizont širi što je posmatrač više. Magelanova ekspedicija (1519–1522) plovila je stalno ka zapadu i vratila se na polaznu tačku. Najočigledniji dokaz danas su fotografije Zemlje iz svemira. Starogrčki naučnik Eratosten je u III veku pre nove ere, poredeći senke u podne u dva egipatska grada, prvi približno izračunao obim Zemlje.

Lopta, elipsoid i geoid

Zbog rotacije Zemlja je malo spljoštena na polovima i ispupčena na ekvatoru, pa je rastojanje od središta do površine najveće na ekvatoru. Lopta spljoštena na polovima naziva se elipsoid. Stvarni, nepravilni oblik Zemlje, kakav nema nijedno pravilno geometrijsko telo, zove se geoid, što znači „zemljoliko telo“. Obim Zemlje po ekvatoru je oko 40.000 km, a poluprečnik oko 6.370 km. Ekvatorski poluprečnik duži je od polarnog samo oko 21 km, pa se spljoštenost ne vidi na školskom globusu. Globus je umanjeni model Zemlje koji verno prikazuje njen oblik i odnose površina kontinenata i okeana.

Osa, polovi, ekvator i sila Zemljine teže

Zemlja se okreće oko Zemljine ose, zamišljene prave koja na površinu izlazi u Severnom i Južnom polu. Severni pol je usred Severnog ledenog okeana pokrivenog ledom, a Južni pol na ledom pokrivenom kopnu Antarktika. Ekvator je zamišljena linija podjednako udaljena od oba pola i deli Zemlju na severnu i južnu poluloptu. Na istočnu i zapadnu poluloptu Zemlju deli početni (grinički) meridijan sa svojim produžetkom. Srbija je na severnoj i na istočnoj polulopti. Sila Zemljine teže privlači sva tela ka središtu Zemlje: zato predmeti padaju na tlo, reke teku naniže, atmosfera se zadržava uz Zemlju, a ljudi na južnoj polulopti ne „padaju“ sa nje.

Kontinenti i okeani

Voda zauzima oko 71 %, a kopno oko 29 % Zemljine površine, pri čemu je više kopna na severnoj polulopti. Kontinenti su Azija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Antarktik, Evropa i Australija. Najveći je Azija, a najmanja Australija, sa svih strana okružena vodom. Evropa i Azija čine jednu kopnenu celinu, Evroaziju, a Severnu i Južnu Ameriku spaja uska Panamska prevlaka. Antarktik je skoro sav pod debelim ledom. Ekvator prolazi kroz Afriku i Južnu Ameriku, dok su Australija i Antarktik u celini na južnoj polulopti. Okeani su Tihi (najveći, veći od celog kopna zajedno, zove se i Pacifik), Atlantski, Indijski, Severni ledeni (najmanji) i Južni okean, koji okružuje Antarktik. Kada se Južni okean računa posebno, okeana ima pet; starija podela brojala je četiri.

Ključni pojmovi

Elipsoid i geoid

Elipsoid je lopta spljoštena na polovima, a geoid stvarni, nepravilni oblik Zemlje.

Ekvator

Zamišljena linija podjednako udaljena od oba pola, duga oko 40.000 km, koja deli Zemlju na severnu i južnu poluloptu.

Sila Zemljine teže

Sila koja privlači sva tela ka središtu Zemlje, pa predmeti padaju, a atmosfera ostaje uz Zemlju.

Južni okean

Okean koji sa svih strana okružuje Antarktik; sa njim se broji pet okeana.

Najčešće greške

• Zemlja je savršena lopta. → Malo je spljoštena na polovima; njen stvarni oblik zove se geoid.
• Zemlja je spljoštena na ekvatoru. → Spljoštena je na polovima, a ispupčena na ekvatoru.
• Ekvator deli Zemlju na istočnu i zapadnu poluloptu. → Deli je na severnu i južnu; istočnu i zapadnu razdvaja početni (grinički) meridijan.
• Južni pol je usred zaleđenog okeana. → To važi za Severni pol; Južni pol je na kopnu Antarktika.
• Najmanji kontinent je Evropa. → Najmanja je Australija; Evropa je nešto veća od nje.
• Na Zemlji ima više kopna nego vode. → Voda zauzima oko 71 % površine, a kopno oko 29 %.
• Izlazak Sunca na istoku dokazuje da je Zemlja okrugla. → To je posledica rotacije, a ne dokaz oblika Zemlje.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Geografija za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Koliko okeana ima na Zemlji?

Kada se Južni okean oko Antarktika računa posebno, okeana ima pet: Tihi, Atlantski, Indijski, Severni ledeni i Južni. Starija podela nije izdvajala Južni okean, pa je brojala četiri okeana.

Zašto se na globusu ne vidi da je Zemlja spljoštena?

Ekvatorski poluprečnik duži je od polarnog samo oko 21 km, a sam poluprečnik je oko 6.370 km. Na globusu prečnika 30 cm ta razlika bila bi oko jedan milimetar, pa se ne primećuje.

Šta je geoid?

Geoid je stvarni, nepravilni oblik Zemlje. Naziv dolazi iz grčkog i znači „zemljoliko telo“. Zemlju približno opisuje elipsoid, lopta spljoštena na polovima.

Pokreni kviz →