Regija, položaj i granice Evrope
Geografska regija je prostor sa zajedničkim odlikama po kojima se razlikuje od okoline; može obuhvatati delove više država, kao Panonska nizija. Regionalna geografija proučava pojedine regije i države. Evropa i Azija čine jedinstvenu kopnenu celinu — Evroaziju, a Evropa zauzima njen zapadni deo. Sa severa je zapljuskuje Severni ledeni, a sa zapada Atlantski okean; od Afrike je odvaja Sredozemno more sa Gibraltarskim moreuzom. Granica prema Aziji vodi se planinom Ural i rekom Ural do Kaspijskog jezera; južnije je izvori povlače različito (Kavkazom ili udolinom severno od njega), a zatim Crnim morem, Bosforom, Mramornim morem i Dardanelima. Evropa je cela na severnoj polulopti, najvećim delom u severnom umerenom toplotnom pojasu; kroz nju prolazi Grinički meridijan.
Razuđene obale: poluostrva, ostrva i mora
Evropa ima razuđene obale, pa more duboko zalazi u kopno i nijedno mesto nije veoma udaljeno od mora. Na severu je Skandinavsko poluostrvo (Norveška i Švedska), a na jugu Pirinejsko (Španija i Portugal), Apeninsko (Italija) i Balkansko poluostrvo (sa Grčkom na jugu). Jadransko more leži između Apeninskog i Balkanskog, a Egejsko između Balkanskog poluostrva i Male Azije. Baltičko more je gotovo zatvoreno kopnom. Velika Britanija je najveće ostrvo Evrope, a od Francuske je odvaja Lamanš; Island je poznat po vulkanima i gejzirima, a Sicilija je od Apeninskog poluostrva odvojena Mesinskim moreuzom. Obale Norveške imaju fjordove — duboke zalive nastale kada je more potopilo doline koje su izdubili lednici.
Reljef
Alpi, Pirineji, Karpati, Apenini i Dinaridi su mlade venačne planine, visoke i oštrih vrhova; Ural i Skandinavske planine su stare planine, dugo snižavane spoljašnjim silama. Alpi se lukom pružaju kroz Francusku, Italiju, Švajcarsku i Austriju, a najviši vrh im je Mon Blan. Pirineji su na granici Španije i Francuske, a Karpati lukom zatvaraju Panonsku niziju sa severa i istoka; Dunav ih probija Đerdapskom klisurom. Najveća nizija je Istočnoevropska, od Baltičkog mora do Urala; tu su još Srednjoevropska, Panonska i Padska nizija. Na jugu Evrope, gde se Afrička ploča primiče Evroazijskoj, česti su zemljotresi i ima aktivnih vulkana (Etna na Siciliji, Vezuv kod Napulja). Sever Evrope oblikovao je ledeni pokrivač u ledenom dobu.
Klima, vode i živi svet
Golfska struja je topla morska struja; njen nastavak sa zapadnim vetrovima čini zime u zapadnoj i severnoj Evropi blažim nego na istoj širini drugde, pa luke na severu Norveške ne zaleđuju. Okeanska klima ima blage zime, sveža leta i kišu cele godine; sredozemna topla suva leta i blage kišovite zime; kontinentalna hladne zime, topla leta i malo padavina; na krajnjem severu je subpolarna, a na visokim planinama planinska klima. Od zapada ka istoku zime su sve hladnije, a padavina sve manje. Volga je najduža reka Evrope i uliva se u Kaspijsko jezero; Dunav izvire u Švarcvaldu i uliva se u Crno more, Rajna u Severno, Visla u Baltičko more. Ladoško jezero je najveće jezero koje je celo u Evropi. Od severa ka jugu smenjuju se tundra, tajga (četinarska šuma), mešovite i listopadne šume i stepa, a u sredozemnom primorju rastu makija i maslina.