Dekolonizacija
Kolonija je teritorija pod vlašću druge, najčešće udaljene države. Najveća kolonijalna carstva u 19. i 20. veku imali su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. Dekolonizacija je proces u kome kolonije postaju nezavisne države; njen veliki talas počeo je posle Drugog svetskog rata, a najviše novih država nastalo je u Aziji i Africi. Indija je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekla 1947. godine. Godina 1960, kada je nezavisnost steklo mnogo afričkih država, zove se Godina Afrike; tada je i Demokratska Republika Kongo postala nezavisna od Belgije. Angola i Mozambik, kolonije Portugalije, nezavisne su od 1975. Mnoge nove države zadržale su granice bivših kolonija, pa granice u Africi često idu pravim linijama. Broj nezavisnih država u svetu se tako znatno povećao.
Hladni rat i promene posle 1990.
Posle Drugog svetskog rata nastala su dva suprotstavljena bloka: zapadni, koji su predvodile SAD, i istočni, koji je predvodio SSSR. Taj period napetosti zove se Hladni rat i trajao je do oko 1990. Zapadni blok je 1949. osnovao NATO, a istočni 1955. Varšavski ugovor. Nemačka je 1949. podeljena na dve države, a Berlinski zid delio je Berlin od 1961. do 1989. Prva konferencija Pokreta nesvrstanih, koji je okupljao države koje nisu pristupile nijednom bloku, održana je 1961. u Beogradu. Oko 1990. politička karta Evrope se ponovo promenila: Nemačka je ujedinjena 1990, sa Berlinom kao glavnim gradom; SSSR se raspao 1991, a njegovo mesto u Savetu bezbednosti UN preuzela je Ruska Federacija; Čehoslovačka se 1993. podelila na Češku i Slovačku; početkom 1990-ih raspala se i SFRJ.
Integracioni procesi i Ujedinjene nacije
Integracija je udruživanje država radi zajedničkih ciljeva, a dezintegracija raspad države na više država. Države se udružuju iz ekonomskih razloga (lakša trgovina), političkih (mir i saradnja) i vojnih (zajednička odbrana). Jedna država može biti članica više organizacija. Ujedinjene nacije su svetska organizacija osnovana 1945. radi očuvanja mira u svetu; Povelja je potpisana u San Francisku, a sedište je u Njujorku. U Generalnoj skupštini svaka članica ima jedan glas, a glavnu odgovornost za mir ima Savet bezbednosti, čije stalne članice imaju pravo veta. U sistemu UN su i UNESCO (obrazovanje, nauka i kultura), UNICEF (zaštita dece), Svetska zdravstvena organizacija i FAO (hrana i poljoprivreda).
Regionalne organizacije: EU, NATO i druge
Evropska ekonomska zajednica osnovana je 1957. Rimskim ugovorima; osnivači su bili Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Iz nje je 1992. Mastrihtskim ugovorom nastala Evropska unija, sa sedištem većine institucija u Briselu. EU ima jedinstveno tržište, zajedničku valutu evro, a Šengenski prostor omogućava putovanje između država bez granične kontrole. NATO je vojno-politički savez država Evrope i Severne Amerike, osnovan 1949; po načelu kolektivne odbrane napad na jednu članicu smatra se napadom na sve. Afrička unija (2002, sedište u Adis Abebi) okuplja afričke države, ASEAN (1967, Džakarta) države Jugoistočne Azije, a OPEK (1960, sedište u Beču) zemlje izvoznice nafte, koje usklađuju proizvodnju i cenu nafte.