Arktik i Antarktik: šta je gde
Arktik čine Severni ledeni okean sa ostrvima i krajnji severni delovi Evrope, Azije i Severne Amerike. Naziv dolazi od grčke reči arktos (medved), po sazvežđima Veliki i Mali medved, a Antarktik znači „nasuprot Arktiku“. Severni pol je na moru, na plutajućem ledu iznad Severnog ledenog okeana, najmanjeg okeana na Zemlji; Beringov moreuz ga spaja sa Tihim okeanom. U Arktiku je Grenland, najveće ostrvo na svetu, najvećim delom pokriven debelim ledenim pokrivačem. Antarktik obuhvata kontinent Antarktidu i hladne vode oko nje — južne delove Tihog, Atlantskog i Indijskog okeana, koji se zovu i Južni (ledeni) okean. Južni pol je na kopnu, na visokoj ledenoj visoravni. Antarktičko poluostrvo pruža se ka Južnoj Americi, od koje ga odvaja Drejkov prolaz.
Klima, led i polarni dan
U polarnim oblastima vlada polarna (snežna) klima: hladno je cele godine, jer Sunčevi zraci padaju veoma koso, zimi Sunce mesecima ne izlazi, a led i sneg odbijaju veći deo svetlosti. Antarktida je najhladniji kontinent i mnogo je hladnija od Arktika, jer je visoko kopno pod debelim ledom, a u Arktiku okean ispod leda ublažava hladnoću. Zbog leda Antarktida ima najveću prosečnu nadmorsku visinu od svih kontinenata, a njen ledeni pokrivač sadrži najveći deo slatke vode na Zemlji. Unutrašnjost je ledena pustinja, jer padne malo snega. Između polarnika i polova javljaju se polarni dan, kada Sunce ne zalazi, i polarna noć, kada ne izlazi: na samom polu svaki traje oko pola godine, a na polarniku samo oko jednog dana. Godišnja doba na polovima su obrnuta, pa je leto na Antarktiku od decembra do februara. Ledeni bregovi se odlamaju od lednika; u severnom Atlantiku potiču sa Grenlanda.
Živi svet, ljudi i privreda Arktika
Na severnim obodima kontinenata prostire se tundra — mahovine, lišajevi i nisko žbunje na permafrostu, tlu koje se leti otopi samo na površini. U Arktiku žive beli medved, koji sa leda lovi foke, morž i irvas; carski pingvin živi na Antarktiku, pa se beli medvedi i pingvini u prirodi nikada ne sreću. More oko Antarktide bogato je planktonom i krilom, a na kopnu rastu samo mahovine i lišajevi. Inuiti tradicionalno žive na severu Kanade, na Aljasci i na Grenlandu i bavili su se lovom na morske životinje i ribolovom; iglo je njihovo zimsko sklonište od snežnih blokova. Na severu Rusije i na Aljasci vade se nafta i gas. Ledolomci otvaraju put brodovima Severnim morskim putem uz arktičku obalu Rusije, koji je kraći od puta kroz Suecki kanal. Zbog globalnog zagrevanja morski led se smanjuje, a otapanje leda sa kopna, kao sa Grenlanda, podiže nivo svetskog mora.
Istraživanje i zaštita Antarktika
Kopno Antarktide prvi put je viđeno 1820. godine. Prvi dolazak na Severni pol 1909. pripisuje se Amerikancu Robertu Piriju. Norvežanin Roald Amundsen stigao je na Južni pol 14. decembra 1911; koristio je pse za vuču sanki, skije i odeću po uzoru na polarne narode. Britanac Robert Skot stigao je 17. januara 1912, zatekao Amundsenov šator i stradao sa saputnicima u povratku. Antarktida nema stalno stanovništvo; na naučnim stanicama mnogih država proučavaju se led, klima, atmosfera i živi svet. Iz ledenih jezgara naučnici saznaju kakva je bila klima pre mnogo hiljada godina, a 1980-ih je iznad Antarktika otkrivena ozonska rupa. Antarktičkim ugovorom, potpisanim 1959, Antarktik se koristi samo u miroljubive svrhe i za nauku: zabranjene su vojne aktivnosti i nuklearne eksplozije, a vađenje ruda i nafte zabranio je kasniji protokol iz 1991.