Pigment i vezivo: od čega je boja
Svaka boja za slikanje ima dva dela. Pigment je obojeni prah koji boji daje ton. Može biti prirodan, na primer samlevena obojena zemlja ili mineral, a danas se većina pigmenata pravi hemijski. Vezivo je materija koja spaja zrnca pigmenta i posle sušenja ih drži na papiru ili platnu. Vrste boja se razlikuju upravo po vezivu: isti plavi pigment sa lanenim uljem daje uljanu boju, a sa gumiarabikom, koja se rastvara u vodi, akvarel, i ton ostaje plav. Školske boje imaju manje pigmenta od umetničkih, pa su jeftinije i nešto bleđe. Jačinu i pokrivnost boje daje pigment, a ne vezivo.
Osnovne i izvedene pigmentne boje
Osnovne (primarne) pigmentne boje su crvena, žuta i plava. Zovu se osnovne jer se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. Izvedene (sekundarne) boje su narandžasta, zelena i ljubičasta, a svaka nastaje mešanjem dve osnovne: crvena i žuta daju narandžastu, žuta i plava zelenu, a crvena i plava ljubičastu. Boja koje ima više povlači mešavinu ka sebi, pa je narandžasta sa mnogo žute žućkasta. Kada se pomešaju sve tri osnovne boje, na primer zelena i crvena, nastaje tamna, mutna, braonkasta ili sivkasta boja. U krugu boja svaka izvedena boja stoji između dve osnovne od kojih nastaje. Da li je boja osnovna ne zavisi od toga koliko je ima u prirodi.
Hromatske i ahromatske boje, prizma i spektar
Ahromatske boje su bela, siva i crna: nemaju ton boje, a ime dolazi od grčke reči za boju i predmetka „bez“. Sve ostale boje su hromatske, i kada su posvetljene ili zatamnjene, pa su ružičasta i svetloplava hromatske. Bela posvetljuje boju, crna je zatamnjuje, a bela i crna zajedno daju sivu. Bela se ne može dobiti mešanjem, pa mora da postoji u kutiji. Isak Njutn je propustio belu sunčevu svetlost kroz staklenu prizmu i dobio niz boja od crvene do ljubičaste, spektar. Isto rade kapi kiše kada nastaje duga. U spektru i u krugu boja nema bele, sive ni crne. Mešanje svetlosti, na primer na ekranu, ima druga pravila; o tome se uči u 7. razredu.