Muze, bogovi i mit o Orfeju
U grčkoj mitologiji muze su nadahnjivale pesnike, muzičare i naučnike, a od njihovog imena nastale su reči muzika i muzej. Apolon, bog svetlosti i muzike i predvodnik muza, prikazuje se sa lirom ili kitarom. Aulos je bio instrument svečanosti boga Dionisa, a sirinks se po bogu pastira Panu naziva i Panova frula. Prema mitu, najveći pevač bio je Orfej: njegova pesma uz liru ukroćivala je zveri i pokretala drveće i stene. Kada mu je umrla žena Euridika, sišao je po nju u podzemni svet i pesmom ganuo njegove vladare. Euridika je smela da pođe za njim pod uslovom da se on ne okrene dok ne izađu, ali se Orfej osvrnuo i zauvek je izgubio. Mit pokazuje koliku su moć Grci pripisivali muzici. Zato je muzika u grčkim polisima bila obavezan deo vaspitanja.
Grčki instrumenti, Pitagora i Seikilov epitaf
Lira i kitara su žičani instrumenti čije se žice trzaju. Prema mitu, Hermes je prvu liru napravio od oklopa kornjače. Kitara je bila veća, sa drvenom rezonantnom kutijom i snažnijim zvukom, pa su je svirali profesionalni muzičari na takmičenjima; od njenog imena potiče reč gitara. Aulos je duvački instrument sa jezičkom od trske, a diaulos dvostruki aulos. Sirinks je niz povezanih cevi različite dužine bez jezička, i svaka cev daje jedan ton. Pitagori se pripisuje otkriće da se odnosi tonova mogu izraziti brojevima: upola kraća žica daje ton za oktavu viši. Grci su tonove beležili slovima iznad teksta pesme. Seikilov epitaf, isklesan na kamenom nadgrobnom stubu, smatra se najstarijom sačuvanom celovitom kompozicijom sa zapisanom melodijom, a njegov tekst poručuje da se radujemo dok živimo, jer je život kratak.
Ditiramb, tragedija i muzika starog Rima
Himna je bila svečana pesma u slavu boga ili junaka, a ditiramb horska pesma u čast boga Dionisa uz pratnju aulosa. Iz ditiramba se, prema starim Grcima, razvila tragedija, kada je pored hora uveden glumac koji mu odgovara. Hor je u tragediji pevao i igrao i komentarisao radnju. Pevao je i igrao na orhestri, kružnom prostoru ispred scene, a tek mnogo kasnije reč orkestar dobila je značenje grupe svirača. Na velikim grčkim igrama održavala su se i muzička takmičenja. Rimljani su većinu instrumenata i muzičkih običaja preuzeli od Grka, a sami su naročito razvili vojne duvačke instrumente. Tuba, duga ravna truba, i rog davali su signale vojsci, jer im se jak zvuk čuje daleko. Muzika je pratila i igre u areni, gde se čuo i hidraulis, preteča orgulja.