Najstarija narodna tradicija: obredne pesme i običaji — muzička kultura za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Koleda, lazarice, kraljice, krstonoše i dodole su stari narodni običaji u kojima su pesma i igra imale obrednu svrhu: da prizovu zdravlje, dobru letinu ili kišu. Slični ophodi i obredi postoje kod više naroda na Balkanu i u Evropi, a svaki kraj ih izvodi na svoj način. U 5. razredu uči se kada se koji običaj izvodi, ko u njemu učestvuje, kakva je narodna pesma i ko je narodne pesme zapisivao.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ običaj sa dobom godine, praznikom i učesnicima, razlikuješ izvornu narodnu pesmu od umetničkog dela inspirisanog folklorom i proveravaš šta je ko doprineo narodnoj muzici. Kviz je samo tekstualan: obredne pesme slušaš i pevaš na času.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj narodne običaje →

Zašto vežbati narodne običaje na Spremku

Pet običaja se lako pomeša: ko ide zimi, a ko u proleće, gde učestvuju devojke, a gde mladići, koji je obred za kišu, a koji za letinu. U kvizu povezuješ svaki običaj sa dobom godine, praznikom, učesnicima i opisom, razlikuješ izvornu narodnu pesmu od umetničke obrade i proveravaš doprinos Vuka Karadžića, Kornelija Stankovića i Mokranjca. Kviz prati gradivo 5. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Godišnji običaji i obredne pesme

Obredne pesme pevaju se kao deo nekog običaja. Koleda, lazarice, kraljice, krstonoše i dodole su godišnji (kalendarski) običaji, jer se ponavljaju svake godine u isto doba. Koleda je zimski običaj, oko Božića i Nove godine: koledari, najčešće mladići i muškarci, često maskirani i u kožusima, obilaze kuće i domaćinima pevaju želje za zdravlje, berićet i napredak, a domaćini ih daruju. Lazarice su devojke koje na Lazarevu subotu, dan uoči Cveti, obilaze kuće i svakom ukućaninu pevaju posebnu pesmu. U kraljicama, najčešće oko Duhova, devojke predstavljaju kralja, kraljicu i pratnju i igraju kraljičko kolo. Ovi običaji podsećaju na veoma stare obrede u kojima je čovek pesmom i igrom pokušavao da utiče na prirodu.

Krstonoše i dodole

Krstonoše su prolećna litija kroz seoska polja. Meštani nose krstove i barjake, pevaju i mole se da usevi budu zaštićeni, a letina dobra. U mnogim krajevima održavaju se oko Spasovdana. Dodole su obred za kišu i izvodile su se leti, kada suša ugrozi useve. Dodola je devojka okićena granjem, travom i cvećem. Devojke je vode od kuće do kuće i pevaju dodolsku pesmu sa pripevom „Oj dodo, oj dodole“, a domaćice dodolu polivaju vodom. Verovalo se da voda koja pada na dodolu priziva kišu na polja. Danas se ovi običaji ponegde još izvode u selima, a najčešće se mogu videti na nastupima kulturno-umetničkih društava. Uz obredne, postoje i pesme vezane za rad (žetelačke pesme, pesme na mobi i prelu) i za porodicu, kao uspavanka i svadbena pesma.

Narodna pesma, zapisivači i umetnička obrada

Narodna pesma prenosila se usmeno, pevanjem i slušanjem. Autor joj je nepoznat, a pošto su je pevači pri prenošenju menjali, ista pesma postoji u više varijanti. Vuk Stefanović Karadžić sakupio je i objavio veliki broj tekstova narodnih pesama, ali nije zapisivao melodije. Melodije su na note zapisivali muzičari: Kornelije Stanković je u 19. veku među prvima zapisivao narodne pesme i crkveno pojanje, a Stevan Mokranjac je obilazio krajeve i beležio narodne melodije. Mokranjac ih je zatim umetnički obradio u 15 rukoveti. Rukovet je splet narodnih pesama obrađenih za hor. Delo kompozitora nastalo obradom narodnih melodija, kao rukoveti ili „Vojvođanska svita“ Jovana Jovičića, zove se umetničko delo inspirisano folklorom i, za razliku od izvorne narodne pesme, ima poznatog autora.

Ključni pojmovi

Obredna pesma

Pesma koja se peva tokom nekog narodnog običaja, na primer koledarska, lazarička ili dodolska.

Dodole

Letnji obred za kišu u kome devojke vode od kuće do kuće devojku okićenu zelenilom, a domaćice je polivaju vodom.

Varijanta narodne pesme

Malo drugačiji oblik iste pesme, nastao jer su je pevači pri usmenom prenošenju menjali.

Rukovet

Mokranjčeva kompozicija za hor sastavljena od više obrađenih narodnih pesama.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Muzička kultura za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Koji se narodni običaji izvode u proleće?

U proleće se izvode lazarice (na Lazarevu subotu), kraljice (najčešće oko Duhova) i krstonoše (u mnogim krajevima oko Spasovdana). Koleda je zimski običaj, a dodole se izvode leti, u vreme suše.

Koja je razlika između narodne pesme i rukoveti?

Narodna pesma nastala je u narodu, prenosila se usmeno i autor joj je nepoznat. Rukovet je delo kompozitora Stevana Mokranjca, koji je više narodnih pesama obradio u jednu kompoziciju za hor.

Ko je zapisivao srpske narodne pesme?

Vuk Stefanović Karadžić sakupio je i objavio tekstove narodnih pesama. Melodije su na note zapisivali muzičari, među prvima Kornelije Stanković u 19. veku, a zatim i Stevan Mokranjac.

Pokreni kviz →