Renesansno višeglasje: misa i motet
U renesansnom višeglasju svi glasovi su ravnopravni i svaki ima svoju melodiju, za razliku od ranog organuma, u kome je jedan glas bio glavni. Glasovi često ponavljaju istu melodiju jedan za drugim, a taj postupak se zove imitacija. Mnoga dela pisana su za mešoviti hor od četiri glasa, soprana, alta, tenora i basa, i pevala su se a cappella, bez instrumenata. Misa je višeglasni duhovni ciklus na stalne tekstove katoličkog bogosluženja, na latinskom jeziku. Stalnih delova ima pet: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus i Agnus Dei. Motet je jedna samostalna duhovna višeglasna pesma, najčešće na latinski tekst. Oba oblika su duhovna i višeglasna, a razlikuju se po obimu.
Madrigal, šansona i instrumentalna muzika
Madrigal je svetovna višeglasna vokalna pesma na maternjem jeziku. Najpre je procvetao u Italiji, a krajem 16. veka postao je veoma omiljen i u Engleskoj. Teme su mu ljubav, priroda i ljudska osećanja, a pevala ga je mala grupa pevača, po jedan na svaki glas. Francuska svetovna višeglasna pesma zove se šansona; u Žanekenovoj šansoni „Pevanje ptica“ glasovi hora podražavaju cvrkut ptica. Engleska pesma „Greensleeves“ iz 16. veka je nepoznatog autora. Instrumentalna muzika se sve više osamostaljivala. Svirali su se lauta, viola da gamba, koja se drži između kolena, blok-flauta, čembalo i orgulje. Plesovi su se nizali po kontrastu: posle spore, svečane pavane dolazila je brza, skočna galijarda.
Palestrina, Orlando di Laso i štampanje nota
Palestrina je radio u Rimu i pisao pretežno duhovnu vokalnu muziku, mise i motete. Njegova muzika je mirna i uravnotežena, a tekst se jasno razume. Prema predanju, njegova „Misa pape Marčela“ uverila je crkvene vlasti da višeglasje ne treba izbaciti iz crkve, jer se i u njemu reči mogu razumeti. Orlando di Laso bio je naročito svestran: pisao je i duhovna i svetovna dela, na latinskom, italijanskom, francuskom i nemačkom jeziku. Njegov „Eho“ napisan je za dva hora, pri čemu drugi hor tiše ponavlja kraj fraze prvog, kao odjek. Obojica su stvarala u 16. veku. Početkom tog veka Otavijano Petruči je u Veneciji počeo da štampa višeglasnu muziku, pa su se dela brže i šire širila po Evropi.