Duhovna muzika srednjeg veka — muzička kultura za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Srednji vek u istoriji muzike traje okvirno od pada Zapadnog rimskog carstva, u 5. veku, do 15. veka, dakle oko hiljadu godina. Središte obrazovanja i muzike bili su crkva i manastiri, a monasi su zapisivali pre svega crkvene napeve. Zato je najveći deo sačuvane muzike tog doba duhovna muzika, odnosno muzika vezana za veru, molitvu i bogosluženje. U 6. razredu uči se kakvi su bili vizantijsko pojanje i gregorijanski koral, kako su se napevi zapisivali i kako je iz jednoglasja nastalo prvo višeglasje.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš lekciju, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razlikuješ pojanje i koral po jeziku i odlikama, povezuješ Jovana Damaskina, papu Grgura I i Gvida Aretinskog sa onim što im se pripisuje, razvrstavaš oblike na jednoglasne i višeglasne i računaš sa osmoglasjem i slogovima solmizacije. Kviz je samo tekstualni: slušanje napeva i pevanje ostaju za čas.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj duhovnu muziku srednjeg veka →

Zašto vežbati duhovnu muziku srednjeg veka na Spremku

U ovoj lekciji lako se pomešaju pojanje i koral, grčki, latinski i crkvenoslovenski jezik, Jovan Damaskin, papa Grgur I i Gvido Aretinski, jednoglasje i višeglasje. U kvizu odlike razvrstavaš u tabele, povezuješ ličnosti sa doprinosima i proveravaš tvrdnje kao tačne ili netačne, a uz svaki odgovor dobijaš kratko objašnjenje na srpskom. Kviz prati gradivo 6. razreda, besplatan je i ne traži registraciju. Napeve slušaš i pevaš na času, a ovde utvrđuješ pojmove po kojima ih posle prepoznaješ.

Gradivo i objašnjenje

Ranohrišćanska muzika i vizantijsko pojanje

U ranohrišćanskoj crkvi pevali su se psalmi, pesme-molitve iz knjige Psaltir, i himne, svečane pesme hvale. Pevalo se jednoglasno i bez instrumenata, jer su instrumenti tada podsećali na paganske svečanosti i pozorište. Kada dva hora naizmenično pevaju stihove, to je antifono pevanje. U Vizantiji, Istočnom rimskom carstvu, razvilo se vizantijsko pojanje: jednoglasno, samo glasom, na grčkom jeziku, a Srbi i drugi slovenski narodi pojali su na crkvenoslovenskom. Pevač se zove pojac. Napevi su uređeni u osmoglasje, sistem od osam glasova, odnosno osam vrsta napeva koji se smenjuju, a ne pevaju istovremeno. Sakupljeni su u knjizi Osmoglasnik, a uređivanje osmoglasja se prema predanju pripisuje Jovanu Damaskinu, monahu i pesniku istočne crkve.

Gregorijanski koral, neume i Gvido Aretinski

Gregorijanski koral je crkveno pevanje zapadne crkve: jednoglasan, bez pratnje, na latinskom jeziku, bez takta, sa slobodnim ritmom koji prati izgovor teksta. Ime je dobio po papi Grguru I (Velikom), kome se prema predanju pripisuje uređivanje napeva. Koral se zapisivao neumama, znacima iznad teksta koji pokazuju kuda se melodija kreće, ali ne i tačnu visinu tona, pa su pevači napeve godinama učili napamet. Italijanski monah i učitelj pevanja Gvido Aretinski dao je u 11. veku nazive tonova ut, re, mi, fa, sol, la, uzete od početnih slogova stihova jedne himne. Pripisuje mu se i linijski sistem za zapis visine tona. Slog ut je kasnije zamenjen slogom do, dodat je slog si, i tako je nastala današnja solmizacija.

Rano višeglasje i poređenje dve tradicije

Višeglasje znači da istovremeno zvuče dve ili više različitih melodija; veliki hor koji peva istu melodiju i dalje je jednoglasan. Najraniji oblik višeglasja je organum: uz melodiju korala peva se još jedan glas, u najranijem obliku paralelno, uvek na istom razmaku. Iz organuma se razvio motet, u kome gornji glasovi dobijaju sopstveni tekst. Višeglasje se razvilo u zapadnoj crkvi, a vizantijsko pojanje ostalo je jednoglasno. Obe tradicije su služile bogosluženju, u početku su bile jednoglasne i beležile su napeve neumama. Razlikuju se po jeziku i po instrumentima: u pravoslavnoj crkvi se i danas peva a cappella, bez instrumenata, a u katoličke crkve su s vremenom ušle orgulje. Obe su deo evropskog kulturnog nasleđa.

Ključni pojmovi

Osmoglasje

Sistem od osam glasova, odnosno osam vrsta napeva u pravoslavnom pojanju, sakupljenih u Osmoglasniku.

Neume

Znaci iznad teksta koji pokazuju kretanje melodije, ali ne i tačnu visinu tona.

Organum

Najraniji oblik višeglasja, u kome se uz melodiju korala peva još jedan glas.

A cappella

Pevanje bez instrumentalne pratnje, kakvo se i danas neguje u pravoslavnoj crkvi.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Muzička kultura za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između vizantijskog pojanja i gregorijanskog korala?

Oba su jednoglasna, vokalna i služe bogosluženju. Gregorijanski koral je pevanje zapadne crkve na latinskom jeziku. Vizantijsko pojanje razvilo se u Vizantiji, na grčkom, a kod Srba se peva na crkvenoslovenskom, po sistemu osmoglasja.

Odakle potiču nazivi tonova do, re, mi?

Gvido Aretinski je nazive ut, re, mi, fa, sol, la uzeo od početnih slogova stihova himne Svetom Jovanu. Slog ut je kasnije zamenjen slogom do, a dodat je slog si, pa danas pevamo do, re, mi, fa, sol, la, si.

Šta znači kada se kaže da je nešto bilo „prema predanju“?

To znači da se nešto prenosi kao priča, ali za to nema pouzdanih dokaza. Papi Grguru I se uređivanje napeva korala samo pripisuje, kao i Jovanu Damaskinu uređivanje osmoglasja.

Pokreni kviz →