Jozef Hajdn, „otac simfonije“
Hajdn je oko trideset godina bio dvorski kapelnik kneževa Esterhazi: vodio je orkestar, komponovao za proslave i bogosluženja i brinuo o notama. Poslednje godine života proveo je u Beču. Napisao je više od stotinu simfonija i učvrstio njen oblik od četiri stava, pa se naziva „ocem simfonije“, a i „ocem gudačkog kvarteta“. U Simfoniji iznenađenja tihu melodiju drugog stava prekida snažan akord celog orkestra; prema predanju, Hajdn je tako hteo da razbudi slušaoce koji dremaju. U „Oproštajnoj simfoniji“ muzičari jedan po jedan prestaju da sviraju i odlaze, čime je Hajdn, prema predanju, podsetio kneza da žele kući porodicama. Napisao je i oratorijume „Stvaranje“ i „Godišnja doba“.
Volfgang Amadeus Mocart, čudo od deteta
Mocart je rođen u Salcburgu. Prvi učitelj bio mu je otac Leopold, violinista i kompozitor, koji je njega i njegovu sestru vodio na duga putovanja po Evropi, gde su nastupali pred plemićima i vladarima. Kao malo dete Mocart je odlično svirao i već komponovao, pa ga nazivamo čudom od deteta. Nije želeo da bude samo sluga na dvoru, pa je otišao u Beč da slobodno komponuje, predaje i priređuje koncerte. Pisao je u gotovo svim vrstama muzike svog vremena: „Mala noćna muzika“ za gudače, klavirska sonata sa „Turskim maršom“, opere „Čarobna frula“ i „Figarova ženidba“. Umro je mlad, dok je radio na Rekvijemu, koji je po njegovim skicama dovršio njegov učenik.
Ludvig van Betoven, most ka romantizmu
Betoven je rođen u Bonu, a kao mladić je došao u Beč, gde je učio kod Hajdna i ostao do kraja života. Najpre je bio slavan kao pijanista, a za klavir je napisao „Za Elizu“ i Mesečevu sonatu. Nije imao stalnu dvorsku službu, nego je živeo od koncerata i prodaje svojih dela. Postepeno je gubio sluh i na kraju potpuno ogluveo, a ipak je komponovao, čujući muziku u mislima. Napisao je devet simfonija. Peta, „Sudbinska“, počinje čuvenim kratkim motivom, a Šesta, „Pastoralna“, opisuje prirodu i selo. U finalu Devete solisti i hor pevaju „Odu radosti“ na Šilerove stihove, a njena melodija, bez reči, himna je Evrope, odnosno Evropske unije. Betoven je bečki klasičar, a kasnim delima najavljuje romantizam.