Kako žica daje ton
Sama žica se čuje tiho. Šuplje drveno telo, rezonantna kutija, treperi zajedno sa njom, pojačava zvuk i daje mu boju. Visina tona zavisi od žice: kraća, tanja i jače zategnuta žica daje viši ton, a duža i deblja niži. Zato svirač pritiskom prsta skraćuje deo žice koji treperi i dobija različite tonove, a okretanjem čivija štimuje instrument. Na violini ravnomeran ton može dugo da traje, jer gudalo stalno pokreće žicu, a na gitari ton posle trzaja zamire. Klavir takođe ima žice, ali ih ne trza: pritiskom dirke čekić udari žicu, pa se klavir u školi uči među instrumentima sa dirkama.
Gudački instrumenti i Kremona
Porodicu gudača čine violina, viola, violončelo i kontrabas. Što je instrument veći, žice su mu duže, a ton dublji: violina je najmanja i najviša, a kontrabas najveći i najdublji. Violina ima četiri žice i drži se na levom ramenu, viola je malo veća i tamnijeg tona, violončelo svirač drži sedeći, između kolena, a kontrabas je visok kao odrastao čovek. Gudalo je drveni štap sa zategnutom konjskom dlakom, koja se maže kolofonijumom da bi „hvatala“ žicu. Kada svirač žicu trza prstom, to je pizzicato, i instrument tada ostaje gudački. Najpoznatija graditeljska škola je kremonska, iz Italije: osnovala ju je porodica Amati, a najslavniji graditelji bili su Stradivari i Gvarneri. Graditelj žičanih instrumenata zove se lutijer.
Trzalački instrumenti i poznata dela
Harfa je jedan od najstarijih žičanih instrumenata, poznat još u starom Egiptu i Mesopotamiji. Harfista trza žice prstima obe ruke, a pedalama koncertne harfe povisuje ili snižava tonove. Gitara ima šest žica i vrat sa pragovima. Mandolina iz Italije ima parove žica i svira se trzalicom, lauta je bila omiljena u renesansi i baroku, citra je plosnata kutija koja leži na stolu, a balalajka ruski narodni instrument trouglastog tela. Tambura je omiljena u Vojvodini. Uz lekciju se upoznaju i dela: „Labud“ za violončelo i „Slon“ za kontrabas iz „Karnevala životinja“ Kamija Sen Sansa, „Sećanje na Alhambru“ Fransiska Tarege za gitaru i „Đavolji triler“ Đuzepea Tartinija za violinu. O violinisti Paganiniju se, prema predanju, pričalo da je prodao dušu đavolu.