Nacionalne igre sveta
Polka, iako joj ime podseća na Poljsku, nastala je u Češkoj: to je brza, vesela igra u paru u dvodelnom taktu. Iz Poljske potiču mazurka, u trodelnom taktu sa naglaskom često na drugoj ili trećoj dobi, i poloneza, svečana povorka parova kojom su se otvarali balovi. Čardaš je mađarska igra sa sporim, setnim početkom i vatrenim, vrlo brzim delom. Kazačok je istočnoslovenska igra, brza, sa skokovima i čučnjevima. Sirtaki je grčka igra u liniji, svetski poznata po filmu „Grk Zorba“, sa muzikom Mikisa Teodorakisa. Valcer, igra u paru u trodelnom taktu, u 19. veku je najomiljeniji u Beču, a „kraljem valcera“ naziva se Johan Štraus sin, autor valcera „Na lepom plavom Dunavu“. Tango potiče iz Argentine, samba iz Brazila, flamenko iz Španije, a kolo se u Srbiji i širom Balkana igra u lancu ili krugu.
Narodna i stilizovana igra
Narodna igra nastaje u narodu, prenosi se i menja, pa joj autor nije poznat. Stilizovana igra je umetnička obrada narodne igre: kompozitor zadržava njen ritam i karakter, ali delo piše pre svega za slušanje na koncertu, a ne za igranje. Takve su Šopenove mazurke za klavir, Bramsove „Mađarske igre“ i Dvoržakove „Slovenske igre“. Stilizovanu igru jednog naroda može da napiše i kompozitor iz druge zemlje: Brams je bio Nemac, a Vitorio Monti, autor čuvenog „Čardaša“ za violinu, Italijan. I „Kolo“ iz Hristićevog baleta „Ohridska legenda“ je stilizovana igra, iako potiče iz narodne tradicije.
Nacionalne škole i mešoviti taktovi
Nacionalna škola nije ustanova, nego pravac: kompozitori jedne zemlje u 19. veku, u doba romantizma, unose u umetničku muziku narodne pesme i igre, legende, istoriju i prirodu svog zavičaja. Češku školu predstavljaju Bedržih Smetana, autor ciklusa „Moja domovina“, i Antonjin Dvoržak. Rusku nacionalnu muziku stvarala je Ruska petorka: Balakirev, Kjui, Borodin, Musorgski i Rimski-Korsakov. Borodin je napisao „Polovecke igre“ iz opere „Knez Igor“, a Rimski-Korsakov „Šeherezadu“. Čajkovski je ruski kompozitor istog doba, ali nije bio član Petorke. Edvard Grig je predstavnik norveške, a Mokranjac srpske nacionalne škole. U narodnim igrama Balkana česti su mešoviti taktovi, kao 5/8 i 7/8, čije jedinice brojanja nisu jednake: 5/8 se broji 3+2 ili 2+3, a 7/8 na primer 3+2+2.