Solo pesma: glas, klavir i stihovi pesnika
Solo pesma je umetnička pesma za jedan glas i klavir, komponovana na stihove nekog pesnika. Po nemačkoj reči naziva se i lid. Za razliku od narodne pesme, zna se ko je napisao muziku i ko stihove. Klavir nije samo pratnja, nego ravnopravan partner glasu: muzikom slika vodu, noć ili konja u galopu. Ako se svaka strofa peva na istu muziku, pesma je strofična; ako se muzika menja sa tekstom, pesma je prokomponovana. Niz pesama povezanih jednom pričom čini ciklus. Solo pesma se razlikuje i od arije: arija je deo opere i peva se na sceni, uz orkestar, a solo pesma je samostalno delo. „Kraljem solo pesme“ naziva se Franc Šubert iz Beča, autor „Pastrmke“, „Serenade“, „Ave Marije“ i „Kralja vilenjaka“. Solo pesme su pisali i Šuman i Brams, autor „Uspavanke“, koju pevamo kao „Laku noć“.
Klavirska minijatura i njene vrste
Klavirska minijatura je kratko delo za klavir koje obično izražava jedno raspoloženje, a izvodi je jedan pijanista. Ime je dobila po minijaturi, maloj, brižljivo urađenoj slici. Minijature često imaju poetski naslov. Noktirno je nežna, sanjarska „noćna pesma“. Etida je studija neke tehničke teškoće, ali kod Šopena i Lista postaje i koncertno delo. Impromptu zvuči kao da je nastao trenutno, iz nadahnuća, a humoreska je vedar, šaljiv komad, kao poznata Dvoržakova. Preludijumi, valceri, mazurke i poloneze takođe mogu biti kratka dela za klavir. Šopenovi valceri su klavirske minijature za slušanje, a valceri Johana Štrausa orkestarska dela za igru. Mendelson je svoje komade sa pevljivom melodijom nazvao „Pesme bez reči“: to nisu pesme za glas, nego dela za klavir.
Šopen, List i Šuman
Frederik Šopen rođen je u Poljskoj i odrastao u Varšavi, a kao mladić se nastanio u Parizu, gde je ostao do kraja života. Pisao je gotovo samo za klavir, pa se naziva „pesnikom klavira“. Kroz mazurke i poloneze, poljske igre, izražavao je čežnju za domovinom. Prema predanju, „Revolucionarnu etidu“ napisao je kada je saznao da je ustanak u Varšavi ugušen. Njegov je i „Minutni valcer“. Franc List, mađarskog porekla, bio je jedan od najvećih pijanista virtuoza 19. veka. Oduševljen sviranjem violiniste Paganinija, poželeo je da jednako usavrši klavir, a Paganinijevu „La kampanelu“ obradio je za klavir. Napisao je „Mađarske rapsodije“. Šopen i List su se upoznali i družili u Parizu. Robert Šuman, nemački kompozitor, napisao je ciklus „Dečje scene“, iz koga je mirno, zamišljeno „Sanjarenje“.