Romantizam: osećanja, priroda i mašta
Za razliku od Hajdna, koji je decenijama bio u službi kneževa Esterhazi, mnogi romantičari su slobodni umetnici: žive od javnih koncerata, izdavanja nota i podučavanja, pa pišu ono što sami žele da izraze. Mnogi u svoju muziku unose narodne melodije, igre i legende svoje zemlje. Romantizam voli suprotnosti: uz ogromne simfonije i simfonijske poeme nastaju i kratke klavirske minijature. Orkestar postaje veći, sa više limenih duvača, tubom, harfom i engleskim rogom, a vodi ga dirigent koji stoji ispred i tumači delo. Čembalo i basso continuo, odlike baroka, iz orkestra nestaju. U doba javnih koncerata publika se divi velikim virtuozima, kao što su violinista Paganini i pijanista List. Betoven je bečki klasičar, ali njegova kasnija dela najavljuju romantizam.
Programska i apsolutna muzika
Programska muzika je instrumentalna muzika koja opisuje priču, pesmu, sliku ili prizor iz prirode. Taj vanmuzički sadržaj, „program“, kompozitor daje naslovom ili opisom uz delo. Bez ijedne reči, muzika ga dočarava bojom instrumenata, tempom, jačinom i melodijom: flauta peva kao ptica, horne daju lovačke signale, a timpani grme u oluji. Isti lik ili ideju često predstavlja tema koja se vraća kroz celo delo. Apsolutna muzika ne opisuje ništa van muzike: njen smisao je u samoj melodiji, ritmu, harmoniji i obliku. Takve su najčešće sonata, gudački kvartet, koncert i simfonija bez opisa, kao Mendelsonov Koncert za violinu ili Bramsove simfonije. Nadimak ne menja vrstu dela: Betovenova Mesečeva sonata dobila je ime od jednog kritičara, pa ostaje apsolutna muzika.
Simfonijska poema, programska simfonija i „Slike sa izložbe“
Simfonijska poema je programsko delo za orkestar, najčešće u jednom stavu. Prve je napisao i tako ih nazvao Franc List. Najpoznatija u školi je Smetanina „Vltava“ iz ciklusa „Moja domovina“: tema reke vraća se posle svakog prizora, kroz lov u šumi i seosku svadbu, sve do širokog, snažnog završetka. Programska simfonija zadržava više stavova, ali oni zajedno prate jednu priču. Takva je „Fantastična simfonija“ Hektora Berlioza, u kojoj melodija voljene žene, fiks-ideja, prolazi kroz sve stavove. „Slike sa izložbe“ Musorgski je napisao kao ciklus za klavir: svaki stav je jedna slika, a „Promenada“ ih povezuje, od „Baba Jage“ i „Baleta pilića u ljuskama“ do „Velike kapije Kijeva“. Najpoznatiju verziju za orkestar napravio je kasnije Moris Ravel.