Opera: Verdi, Pučini, Rosini i Bize
Tekst opere je libreto. Lik u ariji iskazuje svoja osećanja, dva pevača pevaju duet, a hor peva u ime grupe ljudi, na primer naroda. Italijan Đuzepe Verdi napisao je „Aidu“, sa svečanim Trijumfalnim maršom, „Travijatu“, iz koje je vesela „Napitnica“, „Rigoleta“, o dvorskoj ludi, i „Nabuka“, iz koga je čuveni Hor Jevreja, pesma zarobljenog naroda o čežnji za domovinom. Đakomo Pučini napisao je „Boeme“, „Tosku“, „Madam Baterflaj“ i „Turandot“, iz koje je tenorska arija „Niko ne spava“. Rosinijev „Seviljski berberin“ je komična opera, a berberin Figaro u svojoj ariji mnogo puta ponavlja svoje ime. Francuz Žorž Bize napisao je „Karmen“, iz koje su „Habanera“ i Toreadorova pesma. Nemac Rihard Vagner svoja dela je nazivao muzičkim dramama i razvio je lajtmotiv, temu vezanu za lik ili ideju. Borodinova opera „Knez Igor“ ima Polovecke igre.
Opereta i mjuzikl
Opereta, „mala opera“, ima vedru, često šaljivu radnju, a pevane delove smenjuju govorni dijalozi. Puna je igara svog vremena: valcera i polke u Beču i kankana u Parizu. Žak Ofenbah je proslavio operetu u Parizu, a iz njegove operete „Orfej u podzemlju“ potiče čuveni kankan. U Beču je operete pisao Johan Štraus sin, „kralj valcera“, a najpoznatija je „Slepi miš“. Mjuzikl je muzičko-scensko delo 20. veka, u kome se smenjuju pesme, govor i ples, a muzika je bliska popularnoj muzici i džezu. Najviše se razvio u Americi, na Brodveju u Njujorku. Čuven primer je „Priča sa zapadne strane“ Leonarda Bernstajna, priča o Romeu i Juliji preneta u Njujork.
Balet i srpska muzičko-scenska dela
U baletu se ne peva i ne govori: igrači pričaju priču igrom, gestovima i mimikom, a muziku svira orkestar. Igru osmišljava koreograf, a glavna igračica je primabalerina. Petar Iljič Čajkovski napisao je „Labudovo jezero“, „Krcka Oraščića“, iz koga je „Valcer cveća“, i „Uspavanu lepoticu“; njegova baletska muzika nije samo pratnja, nego ravnopravna igri. „Žizelu“ je napisao Adolf Adam, a „Kopeliju“, o mehaničkoj lutki, Leo Delib. U 20. veku nastaju i srpska dela zasnovana na narodnim melodijama i igrama. „Koštana“ Petra Konjovića je opera po drami Bore Stankovića, sa radnjom u Vranju, iz koje je „Velika čočečka igra“. „Ohridska legenda“ Stevana Hristića je balet sa igrama „Grlica“ i „Kolo“. Jedna od prvih srpskih opera je „Na uranku“ Stanislava Biničkog.