Impresionizam: Debisi i Ravel — muzička kultura za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Impresionizam je pravac koji se u muzici javlja krajem 19. i početkom 20. veka u Francuskoj, posle romantizma. Kompozitori impresionisti ne pričaju burnu priču, već dočaravaju utisak, atmosferu i boju zvuka, slično slikarima impresionistima. Najznačajniji predstavnici su Klod Debisi i Moris Ravel.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš lekciju, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ dela sa Debisijem i Ravelom, prepoznaješ odlike impresionizma iz opisa i porediš ga sa romantizmom. Kviz je samo tekstualni: slušanje „Mesečine“ i „Bolera“ ostaje za čas.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj impresionizam →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati impresionizam na Spremku

Odlike impresionizma lako je naučiti napamet, ali ih je teže prepoznati u opisu dela ili razlikovati od romantizma. U kvizu povezuješ dela sa Debisijem i Ravelom, određuješ da li je delo napisano za klavir ili za orkestar, prepoznaješ pravac po opisu zvuka i porediš impresionizam sa romantizmom. Kviz prati gradivo 8. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Od slike do muzike: odakle ime impresionizam

Reč impresija znači utisak. Naziv potiče iz slikarstva, od slike Kloda Monea „Impresija, izlazak sunca“, koja prikazuje luku u jutarnjoj izmaglici. Jedan kritičar je podrugljivo nazvao te slikare impresionistima, a naziv se ustalio. Slikari impresionisti, među njima Mone, Renoar i Pisaro, slikali su kratkim, brzim potezima, često na otvorenom, i hvatali trenutni utisak svetlosti i boja, bez oštrih obrisa. Središte pravca bio je Pariz. Kompozitori su u muzici tražili isto: kao što slikar meša boje, kompozitor meša boje zvuka različitih instrumenata. Zato se Mone i Debisi često porede: obojica dočaravaju utisak i atmosferu, a ne jasan, oštar opis.

Odlike muzike impresionizma

Najvažnija je boja zvuka, osobina po kojoj razlikujemo flautu od violine i kad sviraju isti ton. Impresionisti rado biraju harfu, flautu i prigušene gudače, jer daju nežne, prozračne boje. Melodija ima nejasne obrise: nema oštrih granica i kao da se čuje kroz maglu. Ritam je slobodan, pa se takt često jedva oseća, a dinamika je često tiha i prigušena. Oblici su slobodniji, često kratki komadi sa slikovitim naslovima. Inspiraciju daje priroda: more, voda, mesečina, magla. Kompozitori koriste i nove lestvice. Celostepena lestvica ima samo cele stepene, pa nijedan ton ne deluje kao cilj i muzika lebdi. Pentatonika ima pet tonova; i ona je bez polustepena i česta je u muzici Dalekog istoka.

Klod Debisi i Moris Ravel

Klod Debisi se smatra najznačajnijim muzičkim impresionistom, iako sam nije voleo taj naziv. Za klavir je napisao „Mesečinu“, stav iz „Bergamaske svite“, zatim „Arabesku“ i „Potopljenu katedralu“, preludijum o crkvi koja, prema legendi, izranja iz mora pa ponovo tone; duboki akordi podsećaju na zvona. Za orkestar je napisao „More“ i „Popodne jednog fauna“, koje počinje čuvenim solom flaute. Moris Ravel, takođe Francuz, naziva se majstorom orkestracije, jer je vešto delio muziku instrumentima; orkestrirao je i „Slike sa izložbe“ Musorgskog. U njegovom „Boleru“, nazvanom po španskoj igri u taktu 3/4, mali doboš sve vreme ponavlja isti ritam, tempo se ne menja, a ista melodija prelazi s instrumenta na instrument u jednom velikom crescendu.

Ključni pojmovi

Boja zvuka

Osobina po kojoj razlikujemo instrumente i glasove i kad izvode isti ton istom jačinom; impresionistima je najvažnija.

Celostepena lestvica

Lestvica sastavljena samo od celih stepena, bez polustepena, pa zvuči neodređeno i kao da lebdi.

Orkestracija

Raspoređivanje muzike instrumentima orkestra; Ravel je u tome bio majstor, što pokazuje „Bolero“.

Crescendo

Postepeno pojačavanje zvuka; ceo Ravelov „Bolero“ je jedan veliki crescendo od jedva čujnog do punog orkestra.

Najčešće greške

• „Bolero“ je napisao Debisi. → „Bolero“ je delo Morisa Ravela; Debisijeva su „Mesečina“, „More“ i „Potopljena katedrala“.
• „Mesečina“ je samostalno orkestarsko delo. → „Mesečina“ je klavirski stav iz Debisijeve „Bergamaske svite“.
• U „Boleru“ se tempo stalno ubrzava. → Tempo ostaje isti; menjaju se jačina i instrumenti koji preuzimaju melodiju.
• Impresionizam je nastao pre romantizma. → Impresionizam dolazi posle romantizma, krajem 19. i početkom 20. veka.
• Celostepena lestvica je sastavljena od polustepena. → Ona ima samo cele stepene; od polustepena je sastavljena hromatska lestvica.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Muzička kultura za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Po čemu se impresionizam razlikuje od romantizma?

Romantizam ističe snažna osećanja, strasti i jasnu priču, a impresionizam atmosferu, boju zvuka i trenutni utisak. Romantičar bi oluju na moru opisao burnim kontrastima, a impresionista bi dočarao svetlucanje vode i talase nežnim bojama zvuka.

Zašto se Debisijeva muzika poredi sa slikama Kloda Monea?

Obojica su Francuzi istog vremena i obojica traže utisak i atmosferu umesto oštrog, preciznog opisa. Mone to postiže svetlošću i bojama, a Debisi bojama zvuka, nejasnim obrisima melodije i slobodnim ritmom.

Šta se u Ravelovom „Boleru“ ponavlja, a šta se menja?

Mali doboš od početka do kraja ponavlja isti ritam, tempo ostaje isti, a melodija se ponavlja mnogo puta. Menjaju se instrumenti koji je sviraju i jačina zvuka, koja postepeno raste do punog orkestra.

Pokreni kviz →