Novi zvuci 20. veka
Kompozitori 20. veka traže nove zvuke. Koriste smele disonance, spojeve tonova koji zvuče napeto i oštro, često menjaju takt i stavljaju naglaske na neočekivana mesta, pa ritam deluje nepredvidivo. Apstraktnom muzikom se u školi naziva muzika koja napušta uobičajenu melodiju i harmoniju i eksperimentiše sa zvukom, slično apstraktnom slikarstvu. Ne treba je mešati sa apsolutnom muzikom iz romantizma, koja samo ne opisuje ništa van muzike. Atonalna muzika nema glavni ton, pa nije ni u duru ni u molu. U elektronskoj muzici zvuk nastaje ili se menja pomoću uređaja kao što su sintisajzer i računar. Sintisajzer može da oponaša druge instrumente ili da stvori sasvim nove zvuke. Pošto je ritam postao jednako važan kao melodija, udaraljke dobijaju mnogo veću, ponekad i glavnu ulogu. Česta je i upornost: ostinato je kratak obrazac koji se stalno ponavlja.
Stravinski, Prokofjev, Šostakovič, Hačaturjan i Orf
Ruski kompozitor Igor Stravinski napisao je balete „Žar ptica“, po ruskoj narodnoj bajci o ptici vatrenog perja, „Petruška“, o lutki sa vašara koja oživi, i „Posvećenje proleća“, o drevnom obredu dočeka proleća. Sva tri su prvi put izvedena u Parizu, a na premijeri „Posvećenja proleća“ grubi ritmovi i disonance izazvali su skandal. Sergej Prokofjev je napisao balet „Romeo i Julija“, po Šekspirovoj tragediji, iz koga je svečani, preteći „Ples vitezova“, a po uzoru na Hajdna i Klasičnu simfoniju. Šostakovič je autor „Drugog valcera“, a jermenski kompozitor Hačaturjan baleta „Gajane“ sa „Igrom sabljama“. Nemac Karl Orf napisao je scensku kantatu „Karmina Burana“ na srednjovekovne, uglavnom latinske stihove.
Srpski kompozitori i filmska muzika
Mnogi srpski kompozitori 20. veka gradili su dela na narodnoj muzici, obrađenoj savremenim sredstvima. Petar Konjović je u operu „Koštana“ uneo narodne melodije juga Srbije. Srpski kompozitor 20. veka je i Stevan Hristić, autor „Ohridske legende“. Konstantin Babić je pisao pesme za decu, kao što je „Veverica“, i horska dela. Ljubica Marić je autorka dela „Prag sna“, a Vera Milanković „Senjačke rapsodije“. Film se razvio u 20. veku, pa je tada nastao i nov žanr, filmska muzika, koja pojačava osećanja i atmosferu prizora. Džon Vilijams je napisao „Hedviginu temu“ za filmove o Hariju Poteru, Hauard Šor muziku za „Gospodara prstenova“, a japanski kompozitor Džo Hisaiši muziku za animirani film „Zamak na nebu“, koji je režirao Hajao Mijazaki.