Mikroskop i građa ćelije — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Većina ćelija je mnogo manja nego što golo oko može da razlikuje, pa su ljudi tek uz sočiva i mikroskop otkrili da su biljke, životinje i gljive građene od ćelija. U 6. razredu biologija počinje upravo tu: kako radi školski mikroskop, kako se pravi preparat i od kojih delova je građena ćelija bakterije, biljke i životinje.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ delove mikroskopa i ćelije sa njihovim poslom, računaš ukupno uvećanje, upoređuješ bakterijsku, biljnu i životinjsku ćeliju i razvrstavaš organizme na prokariote i eukariote. Kviz je samo tekst: rad sa mikroskopom i pravljenje preparata ostaju na času, a u kvizu se pitaju kroz cilj i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj mikroskop i ćeliju →

Zašto vežbati mikroskop i ćeliju na Spremku

Najčešće greške u ovoj lekciji su sabiranje umesto množenja uvećanja, uverenje da zid i vakuolu ima samo biljna ćelija i mešanje jednoćelijskih organizama sa prokariotima. U kvizu računaš ukupno uvećanje i veličinu slike, povezuješ okular, objektiv, stočić i zavrtnje sa njihovim poslom, za svaki opisan preparat zaključuješ šta se vidi i zašto, i za svaku ćeliju određuješ da li je bakterijska, biljna ili životinjska. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Kako radi školski mikroskop

Antoni van Levenhuk, trgovac tkaninama iz Holandije, posmatrao je kapi vode kroz mikroskop sa samo jednim sitnim sočivom i prvi opisao sićušne „životinjice“, većinom bakterije i druge jednoćelijske organizme. Školski mikroskop ima dve vrste sočiva: okular, uz oko posmatrača, i objektiv, uz preparat. Preparat leži na stočiću, ogledalo ili lampa ga osvetljavaju odozdo, a zavrtnji za izoštravanje čine sliku oštrom. Ukupno uvećanje je proizvod uvećanja okulara i objektiva, a ne zbir: okular 10× i objektiv 40× daju uvećanje 400 puta. Pri većem uvećanju slika ćelije je veća, ali se vidi manji deo preparata. Uvećava se samo slika, ćelija ostaje ista.

Preparat: tanak, pokriven i obojen

Školski mikroskop je svetlosni: slika nastaje od svetlosti koja prolazi kroz uzorak i sočiva. Zato uzorak mora biti tanak, pa se sa ljuske luka skida providna pokožica, a sa unutrašnje strane obraza se štapićem uzme malo ćelija. Uzorak se stavlja u kap vode na predmetno staklo i pokriva tankim pokrovnim staklom, koje izravnava uzorak, usporava isparavanje i štiti objektiv od vode. Većina delova ćelije je skoro providna, pa se preparat boji, na primer jodnim rastvorom ili metilenskim plavim, da bi jedro bilo uočljivije. Ćelije pokožice luka izgledaju kao pravilne „cigle“, a ćelije sluzokože obraza su pljosnate i nepravilnog oblika.

Delovi ćelije i tri vrste ćelija

Svaku ćeliju obavija membrana, koja je polupropustljiva: neke sastojke propušta, a druge zadržava. Unutra je citoplazma, a u njoj mitohondrije, u kojima se oslobađa energija iz hrane, i vakuole. U jedru je DNK, nasledni materijal; geni su delovi DNK koji nose podatke o pojedinim osobinama. Ćelije zelenih delova biljke imaju hloroplaste sa hlorofilom, u kojima se pomoću svetlosti stvara šećer. Zrela biljna ćelija obično ima jednu veliku vakuolu i čvrst ćelijski zid, a životinjska ćelija nema zid i ima više sitnih vakuola. Bakterija nema jedro ni mitohondrije, a DNK joj leži slobodno u citoplazmi. Organizmi bez jedra su prokarioti, a organizmi sa jedrom eukarioti.

Ključni pojmovi

Ukupno uvećanje

Proizvod uvećanja okulara i objektiva; okular 15× i objektiv 10× daju sliku 150 puta veću od uzorka.

Mitohondrija

Sitno telašce u citoplazmi ćelija sa jedrom u kom se oslobađa energija iz hrane.

Vakuola

Mehurić obavijen membranom i ispunjen ćelijskim sokom; u zreloj biljnoj ćeliji obično jedan veliki, a u životinjskoj više sitnih.

Prokariot i eukariot

Prokariot je organizam čije ćelije nemaju jedro, kao bakterija, a eukariot organizam čije ćelije imaju jedro, kao kvasac, ameba ili hrast.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Kako se računa ukupno uvećanje mikroskopa?

Pomnoži uvećanje okulara i uvećanje objektiva koji je okrenut iznad preparata. Okular 10× i objektiv 40× daju 400 puta, a okular 5× i objektiv 20× daju 100 puta. Uvećanja se nikad ne sabiraju.

Po čemu se razlikuju bakterijska, biljna i životinjska ćelija?

Bakterijska ćelija nema jedro ni mitohondrije, a ima ćelijski zid. Biljna ćelija ima jedro, zid, obično jednu veliku vakuolu i, u zelenim delovima biljke, hloroplaste. Životinjska ćelija ima jedro i mitohondrije, ali nema zid ni hloroplaste.

Da li se u kvizu radi sa mikroskopom ili slikama ćelija?

Ne. Kviz je samo tekst. Mikroskop, preparati i ćelije su opisani rečima, a ti biraš koji deo radi koji posao, računaš uvećanje i zaključuješ šta opisani preparat pokazuje.

Pokreni kviz →