Ćelijsko disanje i fotosinteza — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Energija u hrani koju jedeš prvobitno potiče od Sunca. Biljke je fotosintezom čuvaju u šećeru i skrobu, a ćelije biljaka, gljiva i životinja je ćelijskim disanjem oslobađaju za svoj rad. U 6. razredu uči se gde se ta dva procesa odvijaju, šta svaki od njih troši i stvara i kako su povezani.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo za svaku ćeliju određuješ da li u njoj teče fotosinteza, disanje ili oba procesa, razvrstavaš sastojke na one koji se troše i one koji nastaju i tumačiš opisane oglede sa vodenom biljkom, krečnom vodom, jodom i kvascem. Kviz je samo tekst: ogledi se izvode na času, a u kvizu se pitaju kroz cilj, promenljivu i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj disanje i fotosintezu →

Zašto vežbati disanje i fotosintezu na Spremku

Ovo je lekcija sa najviše zamki: šta se troši, a šta nastaje, gde teče koji proces i da li biljka diše noću. U kvizu za svaku ćeliju, od lista spanaća do krtole krompira i mišićne ćelije, biraš koji se procesi u njoj odvijaju, pratiš put energije od Sunca do mišića zeca i za svaki opisan ogled određuješ šta se menja, šta se meri i šta je kontrola. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Ćelijsko disanje: energija iz hrane

Ćelijsko disanje se kod organizama sa jedrom odvija u mitohondrijama. Ćelija uz pomoć kiseonika razlaže hranu, najčešće šećer, i oslobađa energiju potrebnu za sve svoje poslove, a kao otpad nastaju ugljen-dioksid i voda. Disanje teče stalno, i danju i noću, u ćelijama biljaka, gljiva i životinja. Ponekad se poredi sa gorenjem sveće, ali teče sporo, postepeno i bez plamena. Ćelije koje mnogo rade, kao ćelije srčanog mišića, obično imaju mnogo mitohondrija. Ugljen-dioksid koji izdahnemo nastao je u ćelijama celog tela, a pluća ga samo izbacuju. Ćelijsko disanje zato nije isto što i udisanje vazduha plućima.

Fotosinteza: hrana od svetlosti

Fotosinteza se odvija u hloroplastima, uglavnom u listovima i drugim zelenim delovima biljke. Zeleni hlorofil upija svetlost, a njena energija se koristi da od vode i ugljen-dioksida nastane šećer; pri tome se oslobađa kiseonik. Voda stiže iz zemljišta preko korena, a ugljen-dioksid iz vazduha kroz sitne otvore na listu. Šećer biljka pretvara u skrob i skladišti ga, na primer u semenima i krtolama. Fotosintezu vrše i hlorela, sitna jednoćelijska alga, i cijanobakterije (modrozelene bakterije), koje imaju hlorofil iako nemaju hloroplaste. Biljka koja dugo stoji u mraku ne može da stvara hranu, troši zalihe i listovi joj žute.

Kako su povezani i šta pokazuju ogledi

Biljke dišu stalno, a fotosintezu vrše samo na svetlosti. Na jakom suncu fotosinteza stvara više kiseonika nego što ga list potroši disanjem, pa višak izlazi u vazduh; noću biljka samo diše i ispušta ugljen-dioksid. Ogledi pokazuju ove procese: vodena biljka bliže lampi izdvaja više mehurića kiseonika, jodni rastvor oboji skrob u listu tamnoplavo samo tamo gde je bilo hlorofila, a izdahnuti vazduh zamuti krečnu vodu zbog ugljen-dioksida. Kvasac u flaši sa šećerom naduva balon: pri vrenju razlaže šećer bez kiseonika i oslobađa ugljen-dioksid (i alkohol), a manje energije nego disanjem. Zato i testo sa kvascem naraste.

Ključni pojmovi

Ćelijsko disanje

Razlaganje hrane uz kiseonik u mitohondrijama, pri kom se oslobađa energija, a nastaju ugljen-dioksid i voda.

Fotosinteza

Stvaranje šećera od vode i ugljen-dioksida uz svetlost u hloroplastima, pri čemu se oslobađa kiseonik.

Hlorofil

Zelena materija u hloroplastima koja upija svetlost potrebnu za fotosintezu.

Vrenje

Razlaganje šećera bez kiseonika, kao kod kvasca u testu, pri kom se oslobađa ugljen-dioksid.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Da li biljke dišu i danju?

Da. Biljke dišu stalno, i danju i noću, jer svaka živa ćelija troši energiju. Danju na svetlosti uz disanje teče i fotosinteza, a noću samo disanje.

Šta se troši, a šta nastaje u fotosintezi i u ćelijskom disanju?

Fotosinteza troši svetlost, vodu i ugljen-dioksid, a stvara šećer i kiseonik. Ćelijsko disanje troši šećer i kiseonik, a stvara ugljen-dioksid i vodu i oslobađa energiju.

Da li kviz traži hemijsku jednačinu fotosinteze?

Ne. U 6. razredu fotosinteza i disanje se uče rečima, kroz to šta ulazi, šta nastaje i gde se proces odvija, pa ni kviz ne traži jednačine.

Pokreni kviz →