Jednoćelijski organizmi, kolonije i višećelijski organizmi — biologija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

U jednoj kapi barske vode žive bića čije je celo telo samo jedna ćelija, a ipak se hrane, dišu, izbacuju višak vode, reaguju na draži i razmnožavaju se. U 6. razredu upoznaješ amebu, papučicu, kvasac, bakterije i hlorelu, a zatim i kolonije poput volvoksa, da bi razumeo po čemu se gomila povezanih ćelija razlikuje od pravog višećelijskog organizma.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ organizam sa načinom kretanja, ishrane i razmnožavanja, razvrstavaš primere na jednoćelijske organizme, kolonije i višećelijske organizme i tumačiš opisane oglede sa papučicama i hlorelom. Kviz je samo tekst: posmatranje kapi vode mikroskopom ostaje na času.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj jednoćelijske organizme →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati jednoćelijske organizme na Spremku

U ovoj lekciji se najlakše pomešaju ameba i papučica, kolonija i višećelijski organizam i ćelije sa jedrom i bez njega. U kvizu za svaki organizam biraš čime se kreće, kako dolazi do hrane i kako se razmnožava, razvrstavaš volvoks, sunđer, plesan i kvasac, razlikuješ posmatranje od zaključka i određuješ šta se u ogledu sa papučicama i solju menja, meri i drži istim. Kviz prati gradivo biologije za 6. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Jedna ćelija obavlja sve životne poslove

Ameba menja oblik i puzi pomoću lažnih nožica, izraštaja citoplazme. Plen obuhvati lažnim nožicama i zatvori u hranljivu vakuolu, gde se hrana vari, a nesvareni ostaci se izbacuju. Papučica (paramecijum) ima stalan oblik i brzo pliva pomoću mnoštva trepljica, a hrani se uglavnom bakterijama. Kod obe pulsirajuća vakuola izbacuje višak vode koji iz slatke vode stalno ulazi u ćeliju. Kiseonik ulazi kroz membranu, preko cele površine ćelije. Ameba i papučica razmnožavaju se deobom na dve ćelije, a nadražljivost pokazuju tako što se cela ćelija udaljava od zrnca soli, iako nemaju čulne organe.

Kvasac, bakterije i hlorela

Kvasac je jednoćelijska gljiva sa jedrom i ćelijskim zidom. Ne kreće se, hranu, najčešće rastvoreni šećer, upija kroz površinu ćelije i razmnožava se pupljenjem: na ćeliji izraste manja ćelija koja se kasnije odvoji. Kocka pekarskog kvasca je ogroman broj zasebnih ćelija, a ne jedan višećelijski organizam. Bakterije nemaju jedro, a pokretne bakterije plivaju pomoću bičeva. Cijanobakterija (modrozelena bakterija) je zelena ćelija bez jedra koja vrši fotosintezu. Hlorela je sitna zelena jednoćelijska alga sa jedrom i hloroplastom, pa na svetlosti sama stvara hranu, dok ameba, papučica i kvasac uzimaju gotovu hranu.

Od kolonije do višećelijskog organizma

Kolonija nastaje kada ćelije posle deobe ostanu povezane, a svaka i dalje sama obavlja sve životne poslove. Volvoks je zelena kugla od stotina do više hiljada sličnih ćelija, od kojih svaka ima hloroplast i dva biča; ćelije bičevima udaraju usklađeno, pa se kugla kotrlja ka svetlosti, a nove kolonije razvijaju se unutar stare kugle. Kod volvoksa se vidi i začetak podele posla. Kolonije grade i niti nekih cijanobakterija. U višećelijskom organizmu ćelije su podelile poslove i zavise jedna od druge, a telo životinje spolja odvaja epitel, sloj zbijenih ćelija. Sunđer je jednostavan višećelijski organizam: ima podelu posla, ali nema prave organe.

Ključni pojmovi

Lažne nožice

Privremeni izraštaji citoplazme kojima se ameba kreće i obuhvata hranu.

Pulsirajuća vakuola

Mehurić koji se puni i prazni i izbacuje višak vode iz ćelije papučice ili amebe iz slatke vode.

Kolonija ćelija

Grupa povezanih sličnih ćelija od kojih svaka sama obavlja sve životne poslove, kao kod volvoksa.

Podela posla

Različite ćelije obavljaju različite poslove i zavise jedna od druge, što je odlika višećelijskog organizma.

Najčešće greške

• Nijedan jednoćelijski organizam nema jedro. → Ameba, papučica, kvasac i hlorela imaju jedro; bez jedra su bakterije i cijanobakterije.
• Ameba se kreće trepljicama, a papučica lažnim nožicama. → Obrnuto: ameba puzi lažnim nožicama, a papučica pliva trepljicama.
• Kolonija volvoksa je jedna velika ćelija. → Volvoks je kolonija od stotina do više hiljada povezanih ćelija, svaka sa hloroplastom i dva biča.
• Svaka grupa povezanih ćelija je višećelijski organizam. → Ako svaka ćelija i dalje sama obavlja sve poslove, to je kolonija; višećelijski organizam ima podelu posla.
• Kvasac se razmnožava deobom na dve jednake ćelije. → Kvasac pupi; deobom na dve ćelije razmnožavaju se ameba, papučica i bakterije.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između kolonije i višećelijskog organizma?

U koloniji su ćelije povezane, ali svaka i dalje sama obavlja sve životne poslove. U višećelijskom organizmu ćelije su podelile poslove i zavise jedna od druge, a kod životinja telo spolja odvaja epitel.

Da li su svi jednoćelijski organizmi bakterije?

Ne. Bakterije su jednoćelijske i nemaju jedro, ali ameba, papučica, kvasac i hlorela su takođe jednoćelijski, a imaju jedro.

Da li se u kvizu posmatra kap barske vode?

Ne. Kviz je samo tekst. Organizmi i ogledi su opisani rečima, a ti prepoznaješ organizam po opisu i biraš koji zaključak je opravdan.

Pokreni kviz →