Biljke: od alge do skrivenosemenice — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Zašto mahovina raste na senovitoj strani stabla, zašto šišarka bora nije plod i kako voda stigne do vrha visokog drveta? U ovoj lekciji 7. razreda porediš višećelijsku algu, mahovinu, paprat, golosemenice i skrivenosemenice i pratiš kako biljka provodi vodu, cveta, oprašuje se, klija, raste i reaguje na svetlost i silu Zemljine teže.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš biljke po grupama, delove cveta na prašnik, tučak i cvetni omotač, cvetove po načinu oprašivanja i tumačiš oglede sa klijanjem pasulja, celerom u obojenoj vodi i listovima premazanim vazelinom. Kviz je samo tekst, a ogledi su opisani rečima.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj biljke →

Zašto vežbati biljke na Spremku

Pet grupa biljaka i mnogo delova cveta lako se pomešaju kad se uče samo napamet. U kvizu za svaku osobinu biraš u kojoj grupi se u nizu od alge do skrivenosemenice prvi put javlja, razvrstavaš biljke na one sa sporama i one sa semenom, cvetove na jednopolne i dvopolne i odlike cveta na oprašivanje vetrom ili insektima. Ogledi sa klijanjem pasulja u četiri posude, grančicama premazanim vazelinom i trešnjom pod tilom opisani su rečima, a ti biraš kontrolnu grupu i opravdan zaključak. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Od alge do skrivenosemenice

Telo višećelijske alge nije podeljeno na koren, stablo i list; okružena je vodom, pa joj ne trebaju provodni sudovi. Mahovina ima stabaoce i listiće, za podlogu se drži rizoidima, nema prave provodne sudove i vodu upija celom površinom, pa uspeva na vlažnim mestima. Paprat ima pravi koren, stablo, listove i provodne sudove, ali ne stvara seme: na naličju lista nastaju spore, a stablo naših paprati obično je pod zemljom. Golosemenice, kao bor, jela, smrča i tisa, nose seme otkriveno na ljuspama šišarke, a listovi su im kod mnogih vrsta iglice. Skrivenosemenice imaju cvet, a seme im je zatvoreno u plodu, koji nastaje od plodnika. Seme sa omotačem i rezervnom hranom pomaže biljkama da naseljavaju i suva staništa. Ovaj niz poredi grupe koje danas žive, a ne pokazuje da je jedna nastala od druge.

Transport vode i ćelije zatvaračice

Vodu i mineralne soli upijaju korenske dlačice blizu vrha korena; zato vene presađena biljka kojoj su dlačice otkinute. Kroz jedne provodne sudove voda ide od korena naviše, a kroz druge šećer iz lista ide ka plodovima, korenu i drugim delovima. Glavni pokretač vode je njeno isparavanje kroz otvore na listu, za kojim se iz stabla povlači nova voda. Otvore okružuju ćelije zatvaračice, koje imaju hloroplaste: kad nabubre od vode, otvor se otvara, a kad je izgube, zatvara se. Zatvaranjem otvora biljka čuva vodu, ali u list ulazi manje ugljen-dioksida za fotosintezu. Kod mnogih kopnenih biljaka većina otvora je na naličju lista, a kod lokvanja na licu, okrenutom ka vazduhu. Celer u obojenoj vodi pokazuje gde su provodni sudovi.

Cvet, oprašivanje, seme i rast

Tučak čine žig, stubić i plodnik, polen nastaje u prašnicima, a latice i čašični listići čine cvetni omotač. Cvast je više cvetova na zajedničkoj dršci, kao kod jorgovana i suncokreta. Jabuka i trešnja imaju dvopolne cvetove, a kukuruz, leska i bundeva jednopolne. Oprašivanje je prenošenje polena na žig. Cvetove koje oprašuju insekti odlikuju krupne obojene latice, miris i nektar, a vetrom oprašivane, kao leska, breza i trave, ogromna količina lakog polena. Posle oplođenja od plodnika nastaje plod, a od semenog zametka seme sa klicom, rezervnom hranom i omotačem. Većini semena za klijanje trebaju voda, vazduh i odgovarajuća toplota. Biljka raste na vrhovima korena i stabla deobom i izduživanjem ćelija, a drvenaste i u debljinu, pa nastaju godovi. Stabljika se savija ka svetlosti, a koren raste ka sili Zemljine teže.

Ključni pojmovi

Provodni sudovi

Kanali kroz koje se voda i mineralne soli kreću od korena naviše, a šećer iz lista ka drugim delovima biljke.

Ćelije zatvaračice

Ćelije u pokožici lista koje otvaraju i zatvaraju otvor kroz koji izlazi vodena para i ulazi ugljen-dioksid.

Oprašivanje

Prenošenje polena sa prašnika na žig tučka, vetrom, insektima ili drugim životinjama.

Plodnik

Donji, prošireni deo tučka sa semenim zametcima, od koga posle oplođenja nastaje plod.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između golosemenica i skrivenosemenica?

Skrivenosemenice imaju plodnik, pa im je seme zatvoreno u plodu. Golosemenice, kao bor i jela, nemaju plodnik, a seme im leži otkriveno na ljuspama šišarke.

Šta podiže vodu od korena do vrha drveta?

Glavni pokretač je isparavanje vode kroz otvore na listovima. Kad voda ispari, za njom se kroz provodne sudove povlači nova voda iz stabla i korena.

Šta je potrebno semenu da proklija?

Većini semena potrebni su voda, vazduh i odgovarajuća toplota. Svetlost većini nije potrebna, a hranu za klijanje seme nosi u sebi kao rezervnu hranu.

Pokreni kviz →