Životinje: zaštita tela, kretanje, čula i nervni sistem — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Zašto rak raste u skokovima, a puž ne mora da se presvlači, kako meduza peče i kad je izbačena na pesak i zašto muvu tako teško uhvatimo rukom? U ovoj lekciji 7. razreda porediš kako se različite grupe životinja štite, kako im je telo poduprto, kako se kreću i kako primaju draži iz okoline.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo za svaku životinju biraš vrstu skeleta, nervnog sistema i načina kretanja, prepoznaješ od čega je građen oklop, kućica ili rog i tumačiš oglede sa baburama i pčelama opisane rečima. Kviz je samo tekst, bez slika i preparata.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj zaštitu, kretanje i čula →

Zašto vežbati uporedni pregled životinja na Spremku

Kad se grupe životinja uče jedna za drugom, lako se zaboravi ko ima hitin, a ko krečnjak, ko ganglije, a ko nervnu mrežu. U kvizu ih porediš: za svaku životinju biraš kombinaciju skeleta i nervnog sistema, šta odbacuje pri presvlačenju i kako se kreće, a za svaki čulni organ gde se nalazi na telu. Ogledi sa baburama na vlažnom i suvom papiru i pčelama koje biraju plavu karticu opisani su rečima, a ti biraš šta podaci potvrđuju. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Zaštita tela

Telo hidre, meduze i kišne gliste pokriva tanka pokožica. Dupljari na pipcima imaju žarne ćelije koje na dodir izbace nit sa otrovom; služe za hvatanje plena i odbranu, a opale i kad je meduza na pesku. Zglavkari, kao rak, pauk i insekti, imaju oklop uglavnom od hitina, a kućica puža i ljušture školjke građene su od krečnjaka. Oklop kornjače čine kosti srasle sa kičmom i rebrima, pa kornjača ne može da izađe iz njega. Perje, rožne krljušti gmizavaca, dlaka, kandže i kopita su rožne tvorevine kože. Paperje i krzno čuvaju toplotu, rožne krljušti i voštani sloj sprečavaju isušivanje, a krastača se brani žlezdama u koži. Krljušti ribe rastu zajedno sa ribom, pa se po prstenovima može proceniti njena starost.

Potpora i kretanje

Kod hidroskeleta, kakav imaju crvi i dupljari, oblik telu daje tečnost pod pritiskom, a mišići ga menjaju: kad kišna glista skupi kružne mišiće, deo tela se istanji i izduži. Spoljašnji skelet zglavkara savija se samo na tankim zglobovima, a mišići su pričvršćeni s unutrašnje strane. On ne može da raste, pa ga zglavkar odbacuje; dok se novi ne stvrdne, životinja je ranjiva. Zmija pri presvlačenju odbacuje samo površinski rožni sloj kože. Unutrašnji skelet kičmenjaka raste zajedno sa telom; kod ajkule je od hrskavice, a kod košljoriba od kostiju. Mišići rade u parovima: jedan savija, a drugi ispravlja nogu. Ptice imaju šuplje kosti i greben grudne kosti za mišiće krila, riba pliva talasanjem tela, puž klizi na stopalu, a hobotnica i meduza se odbijaju mlazom vode.

Čula i nervni sistem

Sunđeri nemaju nervne ćelije. Hidra i meduza imaju nervnu mrežu bez centra, pa se signal sa mesta dodira širi na sve strane. Crvi i zglavkari imaju ganglije, nakupine nervnih ćelija, povezane nervnom vrpcom na trbušnoj strani; kod kišne gliste ganglije u člancima same pokreću mišiće svog dela tela. Kičmenjaci imaju mozak, zaštićen lobanjom, i kičmenu moždinu na leđnoj strani, zaštićenu kičmenim stubom. Nervni sistemi se porede prema načinu života, a ne slažu u niz od gorih ka boljim: meduzi koja pluta odgovara mreža, a hobotnici koja lovi veliki mozak. Insekti i rakovi imaju složene oči koje dobro opažaju pokret, a pčele vide i ultraljubičastu svetlost. Mužjak gubara pronalazi ženku mirisom preko pipaka, zrikavac ima sluh na nogama, pauk oseća treperenje mreže dlačicama, a riba ima bočnu liniju.

Ključni pojmovi

Žarne ćelije

Ćelije na pipcima dupljara koje na dodir izbace nit sa otrovom i omame plen ili napadača.

Hidroskelet

Potpora tela koju daju tečnost zatvorena u telu i mišići oko nje, kao kod kišne gliste.

Ganglije

Nakupine nervnih ćelija koje su kod crva i zglavkara povezane nervnom vrpcom.

Složeno oko

Oko insekata i rakova sastavljeno od mnogo sitnih očica, od kojih svaka ima svoje sočivo.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Zašto se zglavkari presvlače?

Spoljašnji skelet od hitina ne može da raste. Zato ga zglavkar odbaci, ispod njega je već nov, mekan skelet, a životinja naglo poraste dok se on ne stvrdne.

Koje vrste nervnog sistema postoje kod životinja?

Hidra i meduza imaju nervnu mrežu, crvi i zglavkari ganglije povezane nervnom vrpcom, a kičmenjaci mozak i kičmenu moždinu. Sunđeri nemaju nervne ćelije.

Koja je razlika između hidroskeleta i unutrašnjeg skeleta?

Hidroskelet nema tvrdih delova; telu oblik daje tečnost pod pritiskom, a mišići ga menjaju. Unutrašnji skelet kičmenjaka čine kosti ili hrskavica, koje rastu zajedno sa telom.

Pokreni kviz →