Jedro, hromozomi, mitoza i mejoza — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Zašto koža posle ogrebotine zaraste, a dete dobija hromozome od oba roditelja, a ipak ima 46, kao i oni? Odgovor je u jedru i u dve vrste deobe ćelije. U ovoj lekciji 7. razreda upoznaješ gen, DNK i hromozom, kariotip i kariogram čoveka, homologne, telesne i polne hromozome i učiš po čemu se mitoza razlikuje od mejoze.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo računaš koliko hromozoma ima ćelija posle deobe ili oplođenja, razvrstavaš primere na mitozu i mejozu i tumačiš ogled sa amebom i preparat vrha korena luka opisan rečima. Kviz je samo tekst: mikroskop i preparati ostaju za čas, a imena faza deobe se ne traže.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj hromozome i deobu →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati hromozome i deobu na Spremku

Mitoza i mejoza se lako pomešaju, a zadaci sa brojem hromozoma traže da znaš šta se dešava sa parovima. U kvizu računaš broj hromozoma u polnoj ćeliji, zigotu i ćeliji posle mitoze za čoveka, grašak, zeca ili svinju, brojiš ćelije posle više deoba i razvrstavaš osobine i primere na mitozu, mejozu ili obe deobe. Ogledi sa amebom i korenom luka opisani su rečima, a ti biraš opravdan zaključak. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Jedro, DNK, gen i hromozom

Jedro je odvojeno od citoplazme omotačem i upravlja radom ćelije preko uputstava zapisanih u genima. Nasledni materijal je DNK, a gen je deo DNK sa uputstvom za jednu osobinu, na primer za boju cveta. DNK je sa belančevinama upakovana u hromozome, i jedan hromozom nosi mnogo gena. Između dve deobe nasledni materijal je razvučen u tanke niti, pa se hromozomi ne vide; pred deobu se zgusnu u kratka, debela telašca koja se uredno raspodele u nove ćelije. Ogled sa presečenom amebom pokazuje značaj jedra: deo sa jedrom se hrani, raste i deli, a deo bez jedra posle nekoliko dana ugine. Redosled od najmanjeg je gen, hromozom, jedro, ćelija.

Kariotip i kariogram čoveka

Kariotip je skup hromozoma jedne ćelije: njihov broj, oblik i veličina. Kariogram je uređen prikaz tih hromozoma složenih u parove. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma, odnosno 23 para: 22 para telesnih i jedan par polnih hromozoma. Hromozomi jednog para su homologni: istog su oblika i veličine i nose gene za iste osobine, a jedan potiče od oca, drugi od majke, pa mogu nositi različite alele. Polni par je kod žene XX, a kod muškarca XY, pri čemu je Y mnogo manji od X. Ćelija sa parovima hromozoma je diploidna (2n), a ćelija sa po jednim hromozomom iz svakog para haploidna (n). Iz kariograma se vidi i promena broja hromozoma: osoba sa Daunovim sindromom ima u 21. paru tri hromozoma, ukupno 47.

Mitoza i mejoza

Pred obe deobe nasledni materijal se udvostruči. Mitozom od jedne ćelije nastaju dve ćelije sa istim brojem hromozoma i istim naslednim materijalom. Na mitozi se zasnivaju rast, zarastanje rana, obnavljanje kože i sluznice i nova biljka iz krtole; zato je i vrh korena luka, gde se ćelije često dele, dobar za posmatranje deobe. Mejoza obuhvata dve uzastopne deobe: od jedne ćelije nastaju četiri sa upola manje hromozoma, po jedan iz svakog para. Kod čoveka i životinja tako nastaju polne ćelije, kod čoveka u jajnicima i testisima, svaka sa 23 hromozoma. Hromozomi od oca i od majke raspoređuju se u različitim kombinacijama, pa su polne ćelije genetički različite. Oplođenjem se vraća diploidan broj: 23 + 23 = 46.

Ključni pojmovi

Gen

Deo DNK u kome je zapisano uputstvo za jednu osobinu; jedan hromozom nosi mnogo gena.

Kariogram

Uređen prikaz hromozoma jedne ćelije složenih u parove po obliku i veličini.

Mitoza

Deoba kojom od jedne ćelije nastaju dve sa istim brojem hromozoma i istim naslednim materijalom.

Mejoza

Deoba kojom od jedne ćelije nastaju četiri sa upola manje hromozoma; kod čoveka tako nastaju polne ćelije.

Najčešće greške

• Polna ćelija čoveka ima 23 para hromozoma. → Ima 23 hromozoma, po jedan iz svakog para; 23 para ima telesna ćelija.
• Mitozom nastaju jajne ćelije i spermatozoidi. → Polne ćelije nastaju mejozom, a mitoza služi za rast i obnavljanje tkiva.
• Ćelija kože i ćelija bubrega iste osobe imaju različite hromozome. → Imaju isti skup hromozoma, jer su sve nastale mitozom od istog zigota.
• Što organizam ima više hromozoma, to je složeniji. → Broj hromozoma je osobina vrste: krompir ima 48, a čovek 46.
• Kad se hromozomi ne vide pod mikroskopom, ćelija ih nema. → Van deobe su razvučeni u tanke niti, pa se ne razlikuju.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Koliko hromozoma ima čovek?

Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma, odnosno 23 para: 22 para telesnih i jedan par polnih hromozoma (XX kod žene, XY kod muškarca). Jajna ćelija i spermatozoid imaju po 23 hromozoma.

Koja je razlika između mitoze i mejoze?

Mitozom od jedne ćelije nastaju dve genetički iste ćelije sa istim brojem hromozoma, za rast i obnavljanje. Mejozom nastaju četiri genetički različite ćelije sa upola manje hromozoma; kod čoveka su to polne ćelije.

Zašto se za posmatranje deobe uzima vrh korena luka?

Koren raste u dužinu zahvaljujući čestim deobama ćelija pri vrhu, pa se tu lako nađu ćelije sa vidljivim hromozomima. U kvizu je taj ogled opisan rečima.

Pokreni kviz →