Bespolno i polno razmnožavanje
Kod bespolnog razmnožavanja potomak nastaje od jednog roditelja, bez polnih ćelija, pa ima isti nasledni materijal kao roditelj. Primeri su deoba amebe, pupljenje hidre, nova planarija iz dela tela, čen belog luka, izdanak nane i grančica vrbe koja se ukoreni. Prednost je brzo umnožavanje bez traženja partnera, a dobra sorta voća se reznicama i kalemljenjem čuva nepromenjena. Kod polnog razmnožavanja spajaju se jajna ćelija i spermatozoid i nastaje zigot, od koga počinje razviće nove jedinke. Potomak dobija nasledni materijal od oba roditelja, pa se braća i sestre razlikuju. Zbog te raznovrsnosti neki potomci mogu podneti novu bolest ili promenu uslova. Zasad vrbe iz reznica jednog stabla zato je osetljiviji od zasada iz semena.
Životni ciklus, smena generacija i hermafroditi
Životni ciklus je niz promena od oplođenja, preko rasta i razvića, do zrelosti i stvaranja potomaka, koji ponovo prolaze iste faze. Suncokret ga završi za jedno leto, šargarepa za dve godine, a hrast seme donosi mnogo godina. Kod mahovina i paprati postoji smena generacija: jedna generacija se razmnožava sporama, a druga stvara polne ćelije. Iz spore se jedinka razvija bez spajanja sa drugom ćelijom. Smena generacija postoji i kod nekih dupljara, gde se smenjuju polip i meduza. Hermafrodit (dvopolac) u istom telu stvara i spermatozoide i jajne ćelije; takvi su kišna glista, vinogradarski puž i pantljičara, a mnogi se ipak pare sa drugom jedinkom. Ptice i sisari imaju odvojene polove. Kod biljaka postoje dvopolni cvetovi, kao kod ruže, i jednopolni, kao kod oraha, topole i većine sorti kivija.
Oplođenje i razviće preko larve
Kod spoljašnjeg oplođenja polne ćelije se spajaju u vodi, van tela ženke, kao kod šarana, pastrmke i zelene žabe; mnoge propadnu, pa se stvara mnogo jaja. Kod unutrašnjeg oplođenja spermatozoidi dospevaju u telo ženke, kao kod insekata, gmizavaca, ptica i sisara; jaje sa ljuskom mora biti oplođeno pre nego što se ljuska stvori. Insekti sa potpunim razvićem, kao leptir, pčela, komarac i bubamara, prolaze kroz jaje, larvu, lutku i odraslu jedinku. Larva se hrani i raste, u lutki se telo preuređuje, a odrasla jedinka više ne raste. Skakavac, vilin konjic i bubašvaba imaju nepotpuno razviće, bez lutke. Larva žabe, punoglavac, živi u vodi i diše škrgama, a iz jajeta guštera izlazi mladunče koje liči na odraslog.