Mendelovo pravilo, nasleđivanje pola i krvne grupe — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Kako dve kratkodlake mačke mogu dobiti dugodlako mladunče i zašto je posle tri sina verovatnoća za ćerku i dalje pola-pola? U ovoj lekciji 7. razreda pratiš kako se jedan par osobina prenosi sa roditelja na potomke, kako se nasleđuje pol, po čemu se razlikuju krvne grupe ABO i zašto se pre transfuzije i transplantacije proverava podudarnost.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo određuješ genotip i fenotip, računaš odnose i verovatnoće kod ukrštanja graška, paradajza, miševa i voćne mušice, razvrstavaš transfuzije na podudarne i nepodudarne i prepoznaješ nasledne i stečene osobine. Kviz je samo tekst, a ukrštanja su opisana rečima.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj Mendelovo pravilo →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati Mendelovo pravilo i krvne grupe na Spremku

Ukrštanja se uče tek kad se urade mnogo puta. U kvizu iz opisa ukrštanja određuješ genotipove roditelja i potomaka, računaš verovatnoće kao 25 % ili 1/8 za devojčicu sa recesivnom osobinom, iz rezultata kao 302 : 98 prepoznaješ odnos 3 : 1 i za svaku transfuziju u ABO sistemu biraš da li je podudarna. Zadaci sa nasleđivanjem pola i hemofilijom napisani su jasnim jezikom koji ne etiketira ljude. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Mendel, aleli, genotip i fenotip

Gregor Mendel je ukrštao grašak, pratio jedan par osobina, na primer žuto i zeleno seme, i brojao stotine potomaka. Ono što je on zvao naslednim činiocima danas zovemo geni, a njihove oblike aleli. Potomak dobija dva alela za osobinu, jedan od majke i jedan od oca. Dominantan alel ispoljava se i u paru sa drugačijim alelom, a recesivan samo kad jedinka ima dva takva alela. Jedinka sa dva ista alela (AA ili aa) je homozigot, a sa dva različita (Aa) heterozigot. Par alela je genotip, a ispoljena osobina fenotip: PP i Pp graška imaju isti ljubičast cvet. Fenotip zavisi i od uslova sredine, a osobine stečene vežbanjem se ne nasleđuju.

Odnosi kod ukrštanja i nasleđivanje pola

Pri stvaranju polnih ćelija dva alela se razdvajaju, pa heterozigot Aa daje polovinu polnih ćelija sa A, a polovinu sa a. Dva heterozigota daju potomke sa dominantnom i recesivnom osobinom u odnosu oko 3 : 1, a genotipove AA, Aa i aa u odnosu 1 : 2 : 1; heterozigot i recesivni homozigot daju oko 1 : 1. To su verovatnoće, pa se pouzdano vide tek na velikom broju potomaka. Pol kod čoveka zavisi od polnih hromozoma: žena je XX i svaka jajna ćelija nosi X, a muškarac je XY i stvara spermatozoide sa X ili sa Y. Pol deteta zato određuje spermatozoid, a verovatnoća za dečaka i za devojčicu je kod svakog deteta 50 %, bez obzira na ranije rođenu decu.

Krvne grupe, transplantacija i nasledne bolesti

U ABO sistemu postoje četiri krvne grupe: A, B, AB i 0. Razlikuju se po oznakama na površini crvenih krvnih zrnaca, a antitela primaoca mogu da slepe zrnca nepodudarne krvi. Zato se pre transfuzije proverava krvna grupa, a najbezbednija je krv iste grupe. U školskom modelu, uz odgovarajući Rh faktor, grupa 0 sme da se da svima, a AB sme da primi krv sve četiri grupe. Transplantacija je presađivanje organa ili tkiva; imunski sistem može da odbaci presađeni organ, pa se traži što veća podudarnost tkiva. Nasledne bolesti povezane su sa promenama gena ili hromozoma i nisu zarazne. Hemofilija je vezana za X hromozom, pa je češća kod muškaraca; osoba sa hemofilijom uz lečenje i oprez živi aktivno. Na najčešći oblik dijabetesa utiču i geni i način života.

Ključni pojmovi

Alel

Jedan od oblika istog gena, kao R za crven i r za žut plod paradajza.

Genotip i fenotip

Genotip je par alela koji jedinka nosi, a fenotip osobina koja se kod nje ispoljava.

Heterozigot

Jedinka sa dva različita alela za istu osobinu, na primer Aa; ispoljava dominantnu osobinu.

Transplantacija

Presađivanje organa ili tkiva sa davaoca na primaoca, uz proveru podudarnosti tkiva.

Najčešće greške

• Dominantna osobina je uvek najčešća u populaciji. → Dominantnost pokazuje samo koji se alel ispoljava kod heterozigota, a ne koliko je osobina česta.
• Posle tri sina veća je verovatnoća da četvrto dete bude ćerka. → Za svako dete verovatnoća je 50 %, nezavisno od ranije rođene dece.
• Pol deteta određuje jajna ćelija majke. → Jajna ćelija uvek nosi X, a pol određuje spermatozoid sa X ili sa Y.
• Osoba sa grupom A sme da primi krv grupe B. → Ima antitela protiv oznake B, pa krv B za nju nije podudarna.
• Heterozigot Aa ispoljava recesivnu osobinu. → Ispoljava dominantnu osobinu, a recesivni alel prenosi skriven.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Kako se računa odnos 3 : 1 kod ukrštanja?

Kad se ukrste dva heterozigota Aa, svaki daje polne ćelije sa A ili sa a. Moguće kombinacije su AA, Aa, aA i aa, pa tri od četiri potomka imaju dominantnu osobinu, a jedan recesivnu.

Ko određuje pol deteta?

Pol određuje spermatozoid. Sve jajne ćelije nose X hromozom, a spermatozoidi nose X ili Y. Ako jajnu ćeliju oplodi spermatozoid sa Y, zigot je XY i razvija se dečak.

Koje krvne grupe postoje u ABO sistemu?

Četiri: A, B, AB i 0. Razlikuju se po oznakama na crvenim krvnim zrncima. Pre transfuzije se proverava krvna grupa, a najbezbednija je krv iste grupe.

Pokreni kviz →