Virusi, imunitet i vakcine — biologija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Zašto antibiotik ne pomaže kod gripa, zašto se male boginje obično preleže jednom, a grip više puta, i kako vakcinisani ljudi štite bebu koja je premala za vakcinu? U ovoj lekciji 7. razreda upoznaješ građu virusa i način na koji se umnožavaju, česte virusne bolesti i puteve prenošenja, vrste imuniteta i način na koji vakcine štite pojedinca i zajednicu.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš bolesti na virusne i bakterijske, mere zaštite prema putu prenošenja koji prekidaju, primere imuniteta na aktivni i pasivni, prirodni i veštački i tumačiš istorijske oglede sa mozaikom duvana i oslabljenim uzročnikom. Kviz je samo tekst, bez kalendara vakcinacije i statistika.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj viruse i imunitet →

Zašto vežbati viruse i imunitet na Spremku

Virus i bakterija, vakcina i antibiotik, aktivni i pasivni imunitet parovi su koji se često zamene. U kvizu za svaku bolest biraš da li je virusna ili bakterijska i kojim putem se prenosi, za svaku meru koju kariku lanca zaraze prekida, za svaki primer vrstu imuniteta, a za svaku osobinu da li važi za virus gripa, bakteriju salmonele ili oba. Istorijski ogledi sa sokom obolelog duvana i kokoškama opisani su rečima, a ti biraš kontrolnu grupu i opravdan zaključak. Kviz prati gradivo biologije za 7. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Virusi nisu ćelije

Virus je nasledni materijal obavijen omotačem od proteina. Nema citoplazmu, ćelijsku membranu ni sopstvene delove za oslobađanje energije, pa van ćelije domaćina ne pokazuje osobine živih bića: ne hrani se, ne diše i ne umnožava se. Većina virusa je mnogo manja od bakterija, pa se vidi tek elektronskim mikroskopom. Virus se veže za određenu ćeliju, ubaci u nju nasledni materijal, a ćelija po tom uputstvu pravi delove novih virusa, koji zatim izlaze i napadaju susedne ćelije; ćelija pri tome najčešće propada. Svaki virus ima svoje domaćine: postoje virusi čoveka, životinja, biljaka, kao mozaik duvana, i bakterija. Antibiotici oštećuju delove bakterijske ćelije, pa na viruse ne deluju.

Virusne bolesti i putevi prenošenja

Grip, zauške, male boginje, COVID-19 i obična prehlada šire se kapljicama pri kašljanju, kijanju i govoru, ali i preko ruku i predmeta kao što je kvaka. Virusna zarazna žutica (hepatitis A) prenosi se prljavim rukama, hranom i vodom. Besnilo se prenosi ujedom zaražene životinje i napada nervni sistem; posle ujeda nepoznate životinje rana se pere sapunom i vodom i odmah se ide lekaru. Rubeola je opasna za bebu u razvoju ako se zarazi trudnica. Epidemija je pojava mnogo više obolelih nego obično na jednom području, a pandemija širenje bolesti na više kontinenata. Širenje smanjuju pranje ruku, provetravanje, kijanje u lakat i ostajanje kod kuće tokom bolesti.

Imunitet i vakcine

Urođeni imunitet postoji od rođenja i deluje na sve uzročnike: koža, sluz, suze, kiselina u želucu i bela krvna zrnca koja obuhvate bakterije. Stečeni imunitet nastaje tokom života i usmeren je na određenog uzročnika; jedna vrsta belih krvnih zrnaca stvara antitela, a telo pamti uzročnika. Aktivni imunitet nastaje kad telo samo stvori antitela, posle preležane bolesti ili posle vakcine. Pasivni imunitet daju gotova antitela, od majke ili ubrizgana kao serum, pa deluje odmah, ali kratko. Vakcina sadrži oslabljene ili umrtvljene uzročnike ili njihove delove; daje se zdravoj osobi i ne leči već bolesnu. Prema Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, vakcine štite pojedinca i zajednicu: kad je vakcinisana većina, uzročnik se teško širi, pa su zaštićeni i oni koji vakcinu ne mogu da prime. Vakcinacijom su iskorenjene velike boginje.

Ključni pojmovi

Virus

Nasledni materijal u proteinskom omotaču koji se umnožava samo u živoj ćeliji domaćina.

Antitela

Materije koje stvara jedna vrsta belih krvnih zrnaca i koje prepoznaju tačno određenog uzročnika.

Vakcina

Preparat koji se daje zdravoj osobi da bi njen organizam stvorio zaštitu od određene zarazne bolesti.

Kolektivni imunitet

Zaštita zajednice kada je vakcinisan veliki deo ljudi, pa se uzročnik teško širi.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Zašto antibiotici ne deluju na viruse?

Antibiotici oštećuju delove bakterijske ćelije, na primer ćelijski zid. Virus nije ćelija i nema te delove, a umnožava ga ćelija domaćina, pa antibiotik na njemu nema šta da ošteti.

Koja je razlika između aktivnog i pasivnog imuniteta?

Kod aktivnog imuniteta telo samo stvara antitela i pamti uzročnika, posle bolesti ili vakcine, pa zaštita traje dugo. Kod pasivnog imuniteta dobijaju se gotova antitela, od majke ili kao serum, pa zaštita deluje odmah, ali kratko.

Kako vakcine štite zajednicu?

Kada je vakcinisan veliki deo ljudi, uzročnik nema kroz koga da se širi. Tako su zaštićeni i oni koji ne mogu da prime vakcinu, na primer bebe koje su premale za neke vakcine.

Pokreni kviz →